Page 121 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

vide i nove zvezde u novim noćima; a iznad oblaka i dana i noći razapeo sam još kao

šaren šator smeh. Učio sam ih svemu što sam sam znao i umeo: da sastave i povežu sve
što je na čoveku u odlomcima, zagonetno, ili koban slučaj, – – kao stvarač, odgonetač, i

iskupitelj od slučaja, učio sam ih graditi budućnost, i da sve što je bilo – gradeći iskupe.
Iskupiti čoveka od onog što je prošlo, i preporoditi sve »Bilo jednom«, dok volja ne kaže:

»Jer tako sam htela! Tako ću hteti – « – to sam im rekao da je iskupljenje, – tome sam ih

učio, da jedino za to kažu da je iskupljenje. - A sad čekam na svoje iskupljenje – da bih
poslednji put pošao k njima. Jer još jedanput hoću među ljude; hoću da među njima

propadnem, umirući hoću da im darujem najveći dar svoj! To sam naučio od sunca, kad
zalazi prebogato: zlato tad sipa u more iz neprebrojnog bogatstva svog, – tako da još i

najsiromašniji ribar vesla zlatnim veslom! To sam tako gledao jednom, i nisam se sit

mogao naplakati gledajući. – Kao sunce hteo bi i Zaratustra da zapadne: i evo ga gde sedi
ovde i čeka, a oko njega stare razbijene tablice, i nove tablice – do pola ispisane.

4.

Pogle, evo jedne nove tablice: ali gde su braća moja, da je ponesemo dole u
dolinu i u srca od mesa? - Evo šta traži velika ljubav moja prema najudaljenijima: ne

štedi bližnjega svoga! Čovek je nešto što treba prevladati. Ima raznih puteva i načina za
prevlađivanje: biraj sam koji hoćeš! Ali samo lakrdijaš može da misli da se »preko

čoveka može i preskočiti«. Savladaj sebe i u svome bližnjem: i pravo koje možeš oteti, ne
daj da ti ga poklone! Što ti činiš drugome, ne može i drugi tebi činiti. Znaj da nema

naplate. Ko ne ume da zapoveda, neka sluša. Mnogi ume sebi da zapoveda, ali to još nije

dosta da bi mogao i slušati sebe!

5.

Evo šta je svojstvo blagorodnih duša: oni neće ništa zabadava, a još ponajmanje

život. Ko je iz gomile, taj bi da živi zabadava; ali mi ostali, kojima se život darovao, – mi

jednako premišljamo, šta bismo mi mogli najbolje dati kao uzdarje! I zaista vam kažem,