Page 116 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 116

svetrpeljivi, sa svačim zadovoljni: jer to je svojstvo  robova i slugu. Bilo ko ropski

                   ponizan pred bogovima i bogovskim udarcima nogu, ili pred ljudima i glupim ljudskim
                   mišljenjima: ona pljuje na svaku ropsku uslužnost, ta blažena samoživost! Rđavo: tako

                   naziva ona sve što se saginje i naginje ropski, bojažljive žmirave oči, slomljena srca, i
                   onaj lažan popustljiv način kad se ljubi širokim otromboljenim usnama. Nadri-mudrost:

                   tim imenom naziva ona sve što sluge i starci i premoreni izmudruju; i poglavito svu onu

                   iskvarenu mudrijašku premudru popovsku ludost! Ti nadri-mudraci, svi ti popovi, i sveta
                   siti, i svi čija je duša ženska i ropska, – o koliko su se oni oduvek trudili da pokudom

                   svojom nahude samoljublju! U tome baš i treba da je, i kažu da je vrlina, da se
                   samoljublje kudi i da mu se nahudi! »Nesamoljubivi« – hteli bi da su, i imaju pravo što bi

                   hteli svi ti sveta siti kukavci i krstaši pauci! Ali za sve njih doći će skore dan, preporod

                   presuda, Veliko Podne, tada će mnogo šta da se obelodani! A onaj koji slavi i hvali Ja, i
                   blagosilja samoljublje, taj, zaista vam kažem, zna šta kaže, taj predskazuje, »Pogle, evo

                   ga, dolazi, tu je već, Veliko podne!«


                          Tako je govorio Zaratustra.


                                                         O duhu težine



                                                                 1.



                          Moja usta – usta su narodska: odviše grubo i srdačno govorim za svilokože. A još

                   manje prijanja reč moja uz propiso-pisce i perogrisce. Moja ruka – ruka je ludačka: teško
                   svima stolovima i svadovima, i gdegod ima još mesta za ludačke rezotine, ludačke

                   grebotine. Moja noga – noga je od konja; njome kaskam i kasam preko svih prepona,

                   preko širokih polja, i uvek sam đavolski veseo u brzome trku. Moj želudac – biće da je
                   želudac od orla? Jer najviše volim jagnjeće meso. Ali je pouzdano želudac od ptice.

                   Hranjen nevinim stvarima, i u maloj količini, gotov i nestrpljiv da poletim, da odletim –
                   takav sam eto ja: kako tu ne bi bilo ničeg od ptice! A pogotovo, što sam neprijatelj duhu

                   težine, u tome ima nečeg od ptice: zaista vam kažem, dušman sam mu, dindušman,
   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121