Page 114 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

izjutra mogao tako meriti svet! Kao stvar čovečanskog dobra prišao je k meni, taj san i

utešitelj srca! I da bih činio što i on na danu, te naučio i poučio se od njega onome što mu
je najbolje, – hoću evo sad tri najveća zla da metnem na merila, i da ih čovečanski dobro

izmerim. – Ko je učio kako se blagosilja, učio je i kako se proklinje: koje su tri stvari
najviše proklinjane na svetu? Njih hoću da metnem na merila. Sladostrašće, vlastoljublje,

samoljublje: njih su tri dosad najviše proklinjali, i najgore ogovarali i oblagivali, – njih tri

hoću čovečanski dobro da izmerim. Napred! Tu hoću da držim merila, nad valovima
onde je more: ono se valja amo prema meni, rutavo, ulagivajući se, verno staro stoglavo

čudovište od pseta, koje mi je drago. Napred dakle! Ovde je evo moje predbrežje, tim
morem: još ću naći i jednoga svedoka da gleda tebe, usamljeničko drvo, tebe miomira

puno, sa krunom širokom, koje si mi drago! – Preko kojeg mosta ide današnjica ka

budućnosti? Kakva sila sili ono što je visoko da se spušta k niskome? I ko kaže i
najvišemu – da raste još više? Evo, merila stoje pravo i mirno: tri sam teška pitanja bacio

na jednu stranu, tri teška odgovora drži druga strana.

2.

Sladostrašće: bodljika i nadražaj za sve pokajničke prezritelje tela, i kao
»zemaljsko« prokleto od svih zagrobnjaka; jer ono ismeva i vuče za nos sve te

krivoučitelje i zbunitelje. Sladostrašće: za ološ, lagana vatra na kojoj će biti pečeni; za

sve crvotočivo drvo, za sve smrdljive krpe, založena i zažagrena peć koja ih čeka.
Saladostrašće: za slobodna srca nešto nevino i slobodno, tiha sreća u vrtu zemaljskom,

obilje zahvalnosti sve budućnosti kojom se ona izliva na sadašniost. Sladostrašće: samo
za ono što je svelo sladak otrov, a za one u kojih je lavlje srce veliko okrepljenje duše, i

surevnjivo čuvano vino nad vinima. Sladostrašće: velika sreća što u slici prikazuje višu

sreću i najvišu nadu. Jer, mnogome predstoji brak, i više nego što je bračna veza. – –
Mnogome što je više tuđe jedno drugom nego što su to muž i žena: a ko je još dosad

shvatio potpuno kako su tuđi jedno drugome muž i žena! Sladostrašće: – ali, hoću da ima
ograde oko mojih misli, pa još i oko mojih reči: da mi ne bi provalili u moje bašte svinje i

sanjivci! – Vlastoljublje: ognjeni bič za tvrdokorne najtvrđega srca; svirepo mučenje koje

se štedi za najsvirepijega; mutni plamen živih spališta. Vlastoljublje: zlobna kočnica, koja