Page 108 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

O otpadnicima

l.

Ah, sve već leži svelo i sivo što se još pre neki dan zelenelo i šarenilo na ovoj

livadi! A koliko li sam meda nadanja poneo odavde u košnice svoje! Sva ta mlada srca
već su ostarela, – pa nisu ni ostarela nego su samo malaksala, postala su kao i drugi,

ulenjila su se: – oni to zovu »postali smo opet pobožni«. Još onomad video sam ih gde u

rano jutro istrčavaju na smelim nogama: ali njihove noge posustaše, i evo ih gde se još
odriču i jutarnje smelosti svoje! Odista, mnogi je od njih nekada dizao noge kao igrač, i

osmehivajući se namigivaše na nj mudrost moja: – ali se predomisli. I sad ga eno videh
gde se poguren – privlači krstu. Lepršahu se nekad oko svetlosti i slobode kao mušice i

mladi pesnici. Tek malo stariji, tek malo hladniji: a već su mračnjaci i zakutnjaci i
zapećnjaci. Da li im je srce klonulo usled toga što je mene osama progutala kao kakav

kit? Da li je uho njihovo čežnjivo-dugo uzalud osluškivalo da čuje glas moj i ubojni

poklič moj? Ah, oduvek je malo njih u kojih je srcu trajna junačka svest i junačka obest; a
u tih je i duh strpljiv. Sve ostalo je kukavičko. Sve ostalo: to je oduvek većina,

svakodnevica, pretek, mnogi-premnogi – svi su oni kukavice! – Ko je od moga roda, taj
će na putu svom naići na doživljaje na koje sam i ja nailazio: i prvi saputnici njegovi

moraće biti leševi i lakrdijaši. A drugi saputnici njegovi – oni će se sami zvati vernim
njegovim: živi roj, s mnogo ljubavi, s mnogo gluposti, s mnogo nerazboritog poštovanja.

Tim vernim neće pokloniti srce svoje onaj među ljudima koji je od moga roda; tim

premalećnim i šarenim livadama neće poverovati onaj koji poznaje površni i kukavički
rod ljudski! Da oni umeju drugačije, oni bi drugačije i hteli. Polutani uvek pokvare što je

celo. Da lišće žuti na drveću, – šta tu ima da se žali? Pusti ih neka padaju i propadaju, o

Zaratustra, i nemoj žaliti! Bolje još duvaj zajedno sa žuborovim vetrovima ispod njih, – –
duvaj, Zaratustra, ispod toga lišća: da bi još brže pobeglo od tebe sve što je uvelo! –