Page 107 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 107

gde se sklapa i stapa sve što je  brodolomno i zlobno, zloglasno, pohotno, natrulo,

                   zagnojeno, zavereničko : – – pljuni na veliki grad, i vrati se!« – Kod tih reči prekide
                   Zaratustra zapenušenu budalu, i  zatvori mu usta. »Prestani već jednom! povika

                   Zaratustra, davno ste mi gadni i tvoj govor i tvoj način! Zašto si živeo tako dugo kraj
                   močvara da si i sâm morao postati žabom i gubavicom? Ne teče li već i kroz tvoje žile

                   otužna i penušna krv iz močvara, kad evo sad tako krekećeš i kreveljiš se? Što nisi otišao

                   u goru? Ili što nisi zemlju orao? Zar nema po moru tma zelenih ostrva? Ja prezirem tvoje
                   preziranje; i, kad mene upućuješ, – što nisi uputio sama sebe? Iz ljubavi, i samo iz

                   ljubavi, treba da mi poleti moje prezrenje i moja ptica uputnica: a ne iz močvara! –
                   Nazivaju te majmunom mojim, ti zapenušena budalo: ali ja tebe zovem groktavim

                   krmkom svojim, – još  ćeš mi groktanjem svojim pokvariti hvalu koju sam ispevao

                   ludosti. Šta te je to nagnalo da počneš tako groktati? Niko ti nije dosta laskao: – i zato si
                   seo na to smetište, da bi imao razloga sto većma groktati, – da bi imao razlega za što više

                   osvete! Jer osveta je, ti slavoljubiva budalo, sva tvoja  zapenušenost, – ja sam te
                   progledao! Ali reč tebe budale nanosi meni štete, čak i onde gde imaš pravo! I kad bi

                   Zaratustrina reč imala i po sto puta pravo: s mojom rečju u ustima ti ćeš uvek – nepravo
                   činiti!« Tako je govorio Zaratustra; i on pogleda veliki grad, uzdahnu, i  ćutaše dugo.

                   Najzad progovori i reče: Meni je gadan i ovaj veliki grad, ne samo ova budala. Ni na

                   jednom ni na drugom ne daje se ništa popraviti, ništa pokvariti. Teško ovom velikome
                   gradu! – Voleo bih da već vidim ognjeni stub u kome  će izgoreti! Jer takvi ognjeni

                   stubovi moraju biti preteče Velikoga Podneva. Ali to ima svoje vreme i svoje
                   opredeljenje! – Nego tebi, budalo, daću na rastanku ovaj nauk: gde se više ne može imati

                   ljubavi, tu treba proći mimo...
                   Tako je govorio Zaratustra, i prođe mimo budalu i mimo veliki grad.
   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112