Page 43 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

странице. Заједничко им је само то да су исписане крвљу.

Битак је примарнији од времена

Конзервативац настоји да схвати шта је у историјском току одређеног народа – у
нашем случају руског – било трајно, непроменљиво, шта од тога постоји сада, и шта ће у
складу с тим бити убудуће. Али главна идеја конзервативизма је у томе да он не размишља о
прошлом већ о бившем, не о садашњем већ о оном што постоји сада, не о оном што ће доћи
већ о оном што ће бити, што ће се збити.
Овде је сасвим умесно навести философски модел Хајдегера, у чијем средишту стоји
питање битка. Док за “прогресисту” и следбеника философије историје битак представља
функцију од развоја (историје, времена), дотле за конзервативца (а сам Хајдегер био је прави
конзервативац, штавише, конзервативни револуционар) време (историја, дуготрајност, Zeit)
представља функцију од битка. Битак је примаран, време секундарно.
То јако много значи. У томе је тајна конзервативизма. Оно што припада битку,
превазилази време и не зависи од времена. Стога оно што је изистински било, обавезно
постоји и сада, и биће сутра. Штавише, оно што ће бити сутра обавезно је било јуче и постоји
данас, зато што време није власно над битком. Напротив, битак је властан над временом и
условљава његову структуру, његов ток, његов садржај. Управо то омогућава становишта
конзервативца не само у односу на прошлост и садашњост него и у односу на будућност. На
томе се заснива могућност постојања конзервативног пројекта.

Конзервативни пројекат и његова метафизика

Конзервативни пројекат – то је напипавање тачке усредсређења битка у будућности и
усмеравање социјалних, културних и политичких енергија ка тој тачки. При том за
конзервативца та тачка није условност или произвољна маштарија. Она је за њега потпуно
стварна већ овде и сада. Конзервативац се не игра вероватноће, он зна шта ради, и зна шта ће
бити.
Смисао конзервативног пројекта је у томе да је зајемчен самим битком, самом
философијом (конзервативном философијом) која ставља битак изнад времена.
Конзервативац не само да чека будућност, он је гради, он је остварује, он је доводи до
присутности на основу своје појачане пажње према битку.
Та појачана пажња према битку може да се испољава у љубави према прошлости као
према бившем. У том случају прошлост се схвата као оно што је присутно, крајње актуелно,
што не само посредно дотиче стварност него чини њену суштину, чини је оним што јесте. У
прошлости конзервативац види вечно, и само зато је она за њега норматив за садашњост и
будућност. То је вечна прошлост која траје овде и сада. Она се скрива од површног погледа
модернисте (још је Хераклит говорио како “природа воли да се скрива”), али се разоткрива
ономе ко ослушкује тихи глас битка.
Међутим, конзервативац може бити и онај ко је сасвим равнодушан према прошлости,
али настоји да ухвати битак у непосредном и актуелном егзистенцијалном искуству –
најчешће кроз ужас и друге специјалне операције метафизике. Ако се битак отвори у
садашњости, кроз феноменолошку присутност, појавиће се и у прошлости, зато што ће се
прошлост – без било какве претходне намере – отворити као оно што је било, а то значи као
оно актуелно.
И најзад, конзервативац може бити првенствено усредсређен на будућност, на сферу
пројекта. Ни у том случају нимало се неће одрећи својих начела. Настојећи да у долазећем
оствари будућност, он ће тамо успоставити – у случају успеха пројекта – битак у његовом
ванвременском својству, то јест откриће суштину садашњице и добити кључ за онтолошко
одгонетање прошлости.
Према томе, конзервативни пројекат може бити другостепена или првостепена брига