Page 47 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Непрестани рат са грехом одвија се у човековом срцу. И најгори исход ту би
представљао пацифизам – помирење врлине и греха; то не би било помирење нити
компромис, већ победа греха. Црква Земаљска у православној традицији се назива Црквом
Ратоборном. Тематика рата у корпусу конзервативне философије мора бити постављена
транспарентно, спокојно, без злурадости и садизма, одговорно. Али ми морамо да знамо и
појмимо себе као ратнике, ратујући народ, ратујућу земљу, ратујућу Цркву.

Тројна структура конзервативне епистеме

Ако размотримо горенаведену трихотомну структуру, открићемо у читавом опсегу
научних дисциплина три осовинске дисциплине. Највиша од њих је богословље, зато што
религија није само култ и обред него и најдубљи систем светоназора. То је наука о духу.
Богословље мора бити круна образовања, без њега ће сва конзервативна епистема бити
непотпуна и висиће у ваздуху. Богословље је царска наука, наука над наукама, није просто
једна од друштвено-хуманистичких него главна, док су све остале науке – пут ка
богословљу.
На другом ступњу треба поставити етносоциологију. Код нас све донедавно у науци
малтене уопште није спомињан ни народ, ни етнос. То не чуди: за комунисте је класа
субјекат историје, за либерала – индивидуа. Ни ту ни тамо не преостаје место за народ и
етнос. Етносоциологија је фундаментална наука Империје и конзервативног пројекта. Ако
претходно не опишемо исправно наш народ и друге народе са којима смо повезани, просто
нећемо бити меродавни да говоримо о конзервативизму. Етносоциологија није просто опис
формалних етнолошких особености народа већ истраживање онога на чему се етнос заснива,
поимање његове онтологије, његовог битка.
И најзад, трећа дисциплина је наука о простору – геополитика. Ту је све очигледно, зато
што је геополитика по дефиницији – наука која проучава однос државе према простору.
Заузимајући у хијерархији осовинских дисцпилина конзервативне епистеме последње место,
она има огромну практичну вредност.
Према томе, богословље, етносоциологија и геополитика чине трихотомну структуру
науке у конзервативном схватању. Предавање осталих друштвено-хуманистичких наука мора
да се гради око тих трију оса, усаглашава са њима, ослања на њихове силнице. Као
појединачан случај социологије или геополитике може се проучавати економија или
јуриспруденција. Свакако да су оне важне, али не за конзервативца. Нека либерали и
комунисте почињу од економије и игноришу све остало, таква је њихова философија.
Конзервативци морају да поступају другачије, полазећи од своје философске смернице.
Данас се налазимо под хипнозом, сматрајући да “економија – то је озбиљно”, док је
богословље, обрнуто, “факултативно” (ако не и “ненаучно”). У ствари, све је сасвим обрнуто.
Зналац вечности зна све. Зналац привремених материјалних закономерности протока новца,
робе и услуга не зна чак ни оно што му се чини да зна.
Економија – то је секундарна изведеница од философије, и корени економских теорија
леже управо у философији, а не у економији. Тако је оснивач буржоаске политичке
економије Адам Смит био убеђен како просто развија неке философске поставке свог
учитеља Џона Лока применљиво на област привреде. Марксизам – то је развој Хегелове
философије са нагласком на економским закономерностима и особеној философији историје,
описаној са становишта угњетених класа, у првом реду пролетаријата.
Увођење конзервативне епистеме нужан је услов за сачињавање пуновредног
конзервативног пројекта. Та етапа не може се избећи.

Трећи део. Геополитички контекст XXI века: цивилизација и империја

Поглавље 7. Запад и његов изазов