Page 48 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Шта подразумевамо под “Западом”?

Термин “Запад” може се различито тумачити. Стога пре свега треба појаснити шта
подразумевамо под њим и како тај појам еволуира у историји.
Сасвим је очигледно да “Запад” није чисто земљописни термин. Сферичност Земље
чини такву одредницу просто некоректном – оно што је за једну тачку Запад, за другу је
Исток. Али тај смисао нико појму “Запад” и не придаје. Премда ћемо, ако ближе погледамо,
ту открити једну важну околност: концепција “Запад” прећутно за нулту тачку, одакле
полазе координате дужине, узима управо Европу. И није случајно што према међународним
конвенцијама нулти меридијан пролази кроз Гринвич. Већ у самом том поступку садржан је
европоцентризам.
Премда су многе древне државе (Вавилон, Кина, Израел, Русија, Јапан, Иран, Египат
итд.) себе сматрале “средиштем света”, “средишњим империјама”, “небеским”, “сунчевим
царствима”, у међународној пракси средиште координата представља Европа, још уже –
Западна Европа. Управо из ње уобичајено полази вектор према Истоку и вектор према
Западу. Испада да чак и у уско земљописном смислу свет видимо с европоцентричног
становишта, и оно што се уобичајено назива “Западом” истовремено представља центар,
“средину”.

Европа и Модерна

У историјском смислу Европа је постала онај простор где је први пут дошло до
преласка из традиционалног друштва у друштво Модерне. Уз то, тај прелазак извршен је
захваљујући развоју за европску културу и европску цивилизацију самобитних тенденција.
Развијајући у одређеном правцу начела садржана у грчкој философији и римском праву кроз
особено тумачење хришћанског учења – испрва у католичко-схоластичком, а затим у
протестантском кључу – Европа је дошла до стварања јединственог модела друштва међу
осталим цивилизацијама и културама. То друштво је први пут
• било изграђено на секуларним (световним, атеистичким основама);
• прогласило идеју социјалног и техничког прогреса;
• створило основе савременог научног виђења света;
• развило и увело модел политичке демократије;
• истакло посебну важност капиталистичких (тржишних) односа;
• прешло с аграрне економије на индустријску.
Речју, управо Европа је постала простор савременог света.
Будући да су у границама саме Европе најавангарднију зону развоја парадигме
Модерне представљале земље попут Енглеске, Холандије и Француске, које су западно од
Средње (а тим пре Источне) Европе, појмови “Европа” и “Запад” постепено су постали
синоними: оно “европско” у дословном смислу речи, различито од осталих култура,
састојало се управо у преласку са традиционалног друштва на друштво Модерне, а то се, са
своје стране, одвијало пре свега на европском Западу.
Према томе, термин “Запад” од XVII–XVIII века стиче јасан цивилизацијски смисао,
постајући синоним “Модерне”, “модернизације”, “прогреса”, социјалног, индустријског,
економског и технолошког развоја. Одсад се све што је укључивано у процесе
модернизације, аутоматски убраја у Запад. Испоставило се да су “модернизација” и
“вестернизација” синоними.

Идеја “прогреса” као образложење политике колонијализма и културног расизма

Истоветност “модернизације” и “вестернизације” заслужује извесна појашњења која ће
нас довести до врло важних практичних закључака. Ствар је у томе да је развој невиђене
цивилизације Новог доба, успостављање “Модерне” у Европи довело до особене културне