Page 39 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

есхатолошка драма организује”. У таквом виђењу модерна стиче парадоксално обележје. То
није просто болест данас (у порицаној садашњици), то је откривање у данашњем свету онога
што га је припремило у свету јучерашњем (толико драгом традиционалистима). Модерна
тиме неће постати боља, док традиција губи своју једнозначну позитивност.
Једна од главних формула Артура Мелера ван ден Брука гласи: “пре су конзервативци
покушавали да зауставе револуцију, али ми морамо да јој станемо на чело”. То значи да
после солидарисања, делимично и из прагматичних побуда, са деструктивним тенденцијама
модерне, треба открити и препознати онај бацил који је првобитно побудио тенденције ка
даљем пропадању, то јест ка модерни. Конзервативни револуционари желе не само да успоре
време (попут либералних конзервативаца) или да се врате у прошлост (попут
традиционалиста) него да ишчупају из структуре света корен зла, укину време као
деструктивно својство стварности, остваривши неку тајну, упоредну, неочигледну замисао
самог Божанства.

Dasein и Ge-Stell

Хајдегеровска историја философије изграђена је на сличном моделу. Дазајн (Dasein)
као коначан и локализован битак човека кренуо је у освит философије путем постављања
питања о битку, то јест о себи самом и окружењу. Једну од првих концепција које изражавају
такву упитаност представља појам “физис”, који изједначава битак са природом и схвата га
као низ “изданака”. Другу концепцију представља аграрна метафора “логоса” – појма
образованог од глагола “легеин” – тј. “жњети” – која је касније стекла значење “мислити”,
“читати”, “говорити”. Пар физис-логос је по Хајдегеру, дајући његову одредницу, битак
укључивао у преуске оквире. Ти оквири још више су сужени у Платоновом учењу о идејама.
Надаље је европско мишљење само појачавало отуђивање од битка кроз нарастајући
рационализам – чак до заборава мисли о битку уопште. Тај заборав претворио се на размеђу
XIX и XX века у нихилизам. Општи термин који описује суштину растуће превласти технике
у хајдегеровској философији представља “Ge-stell”, то јест “по-став” – стална поставка нових
отуђујућих и нихилистичких модела.
Али за Хајдегера Ge-Stell није случајност, већ собом изражава то да наличје битка
представља ништа, као његова унутрашња димензија. У изворном Дазајну битак и ништа
морају саприсуствовати. Али ако човек ставља нагласак на битку као на “свеопштем”
(koinon), то јест само на оном што постоји (идеја “физис”), тада испушта из вида ништа, које
га подсећа на себе, доводећи философију до нихилизма – кроз Ge-Stell. Према томе,
савремени нихилизам није просто зло већ порука битка упућена Дазајну, али пренета на тако
сложен начин. Стога конзервативни револуционари имају задатак не просто да изађу на крај
са ништа и са нихилизмом модерне, него да распетљају клупко историје философије и
одгонетну поруку садржану у Ge-Stell. Дакле, нихилизам модерне није просто зло (као за
традиционалисте) већ и знак који указује на дубинске структуре битка и у њима садржане
парадоксе.

Нимало ведар крај спектакла

Конзервативни револуционари толико мрзе садашњицу да се не задовољавају само
тиме да јој супротставе прошлост. Они говоре: “садашњица је одвратна, али треба је
проживети, довести, догурати до самог краја”.
Либерална постмодерна претпоставља “бесконачан крај”. “Крај историје” код Фукујаме
није просто нестанак – после краја историје и даље се обављају економске трансакције, раде
тржишта, зовно светлуцају хотели, барови и дискотеке, послују берзе, исплаћују се
дивиденде на хартије од вредности, светле екрани рачунара и телевизора, издају се хартије
од вредности. Историје нема, а тржишта и телевизора има.
Код конзервативних револуционара све је другачије. Они рачунају да ће се на крају