Page 82 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

prestaje zapravo to da bude, jer kazna nastupa iznebuha, bez opo-
mene i mogućnosti predviđanja, a ne kao posledica nepoštovanja
izričitog naloga, za koji pretnja mora da bude vezana. Sa gledišta
podanika, nema nikakve životne orijentacije: on nikako ne može
ostati nevin, jer je sve zabranjeno ili možda zabranjeno i ne zna se
zbog čega se sve ne može postati “sumnjiv”, što je dovoljan razlog
bar za lišavanje slobode i torturu. On nije bezbedan čak i kada
nema nikakve ambicije, naročito političke – nema te “mišje rupe”
u kojoj se može sakriti.
Šta sve može politički smetati režimu, teško je ustanoviti. To
ne mora, kako bi neki minimum racionalnosti nalagao, biti ak-
cija koja liči na političku i bilo na koji, pa i najposredniji, način
hoće da utiče na promenu vlasti ili političkog sistema. Ljudi mogu
instinktivno znati da se toga čuvaju, pa čak i da se klone bilo
kakvog razgovora o nosiocima vlasti, velikim i malim. To nije
dovoljno. Može dražiti primer koji odudara, može smetati sticanje
bilo kakvog ugleda u bilo kojoj oblasti. Kao što smo pomenuli,
žrtve represivnih mera u mnogim latinoameričkim zemljama su
oni sveštenici koji, sasvim prirodno, smatraju da im je osnovna
dužnost da se staraju o sirotinji. Vlastodršcima, koji navodno stoje
na straži hrišćanske civilizacije u borbi s komunističkom subver-
zijom ovakav stav smeta jer “miriše” na traženje socijalne pravde i
ukidanje bede, koji su deo socijalističkog programa.
Za šta se sve postaje kriv možda najbolje pokazuje slučaj dr
Hoela Filartige (Joel Filàrtiga). Duboko odan svome pozivu,
29
ovaj lekar je u paragvajskoj provinciji, u kojoj stručna medicinska
pomoć tako reći ne postoji, jer je malobrojni zdravstveni kadar
usredsređen u prestonici, osnovao bolnicu za besplatno lečenje
indijanske seoske sirotinje, kojoj se usudio da dâ ime “Klinika
nade”. Sredstva za održavanje ove ustanove, gde su radili članovi
njegove porodice i drugi dobrovoljci, dobijao je prodajom svojih
slika i crteža, kao i dobrovoljnim prilozima iz zemlje i inostranstva.
Ponašanje ovoga filantropa oštro je odudaralo od držanja okoline
predsednika Štresnera, koja se uglavnom sastoji od ljudi koji do
bogatstva dolaze zaštitom raznih oblika krijumčarenja, prostitu-
cije i crne berze. Prosto, dr Filartiga je morao na neki način da se
obeleži i kazni.

29 Vidi r. Claude, “the Case of joelito Filàrtiga and the Clinic of Hope”, Human Rights
Quarterly, 1983, str. 275 i dalje.
82