Page 83 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Da bi se potvrdile pretpostavke da je on navodno povezan sa
“subverzivnim” elementima, jer se ugledan lekar koji radi bes-
platno u takvom društvu smatra devijantnim, a njegova pomoć
siromašnima čini ga sumnjivim, ugrabljen je njegov sin, sedamnae-
stogodišnji Hoelito (Joelito) i stavljen na muke ne bi li dao traženi
iskaz protiv oca. Uzvikujući neprekidno da ne zna šta se od njega
traži, Hoelito je izdahnuo pred inspektorom policije u Asunsionu,
Penjom Iralom (Pena Irala). Dr Filartiga i njegova kćer tražili su
da se zločin rasvetli i Penja Irala kazni (jer, naravno, mučenje je u
Paragvaju zakonom zabranjeno!), ali je režim sa svoje strane učinio
sve da slučaj zataška, idući čak dotle da iznakaženi Hoelitov leš
prenese u postelju jedne mlade žene, čiji je muž, opet, primoran da
prizna da ga je ubio jer ga je uhvatio na delu preljube (što je prema
paragvajskom pravu, kao i doskora u nekim katoličkim zemljama
Evrope, okolnost koja isključuje odgovornost).
Dr Filartiga je bio uspešno zastrašen i demoralisan i napustio je
Paragvaj, a sve ostale okolnosti podrobno su utvrđene zahvaljujući
tome što je Penja Irala drsko doputovao u SAD, gde je Filartiga bio
izbegao, da bi na licu mesta proverio funkcionisanje svoje kockar-
sko-prostitutske mreže. Na tužbu porodice Filartiga, američki sud
je doneo presudu, koja se smatra vrlo značajnom u američkim, pa
i svetskim, razmerama. Naime, organi SAD nemaju nadležnost da
krivično gone Penju Iralu, ali je sud našao mogućnost da ga osudi
na naknadu štete. On se pozvao na jedan savezni zakon SAD, koji
propisuje da se takva naknada može dosuditi ako je u pitanju po-
vreda međunarodnog prava, čak i kada je izvršena u inostranstvu.
Važnost ove presude je u tome što je jedan američki sud, iako SAD
nisu ratifikovale Pakt o građanskim i političkim pravima i slične
ugovore, našao da je tortura zabranjena međunarodnim običajnim
pravom, koje prema Ustavu SAD postaje i unutrašnje pravo.
Naravno, može se reći da su dr Filartiga i njemu slične žrtve
ipak bile na svoj način istaknuti ljudi. Može se čak i pretpostaviti
da je neko, kao mladi Hoelito, kriv što je sin takvog oca, te da
prema tome ima spasa za beznačajne i mirne. Kako, međutim,
nema čoveka koji nekome nije zasmetao, sistem bezakonja će ga
stići u vidu lične osvete ili obesnog nasilja, zaodenutih u viši razlog.
Ovakvi se sistemi, naime, moraju zasnivati na bezbrojnim dou-
šnicima, čija je nagrada i u tome što uz put mogu nauditi svima
koje mrze, zavide im ili ih iz bilo kog razloga ne trpe. Poznato
je, na primer, da je u Urugvaju svaki trideseti građanin radio za

83