Page 80 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

pokazuju, i sam prosečan Amerikanac, ako se uzda samo u sred-
stva masovnih komunikacija i ne čita biltene koje o svom trošku
izdaju humanitarne organizacije, saznaje samo o grozotama koje
se događaju u zemljama koje nisu pod vlašću pouzdanih saveznika;
poglavito odande gde vladaju oni koji se izdaju za socijaliste ili se
na drugi način distanciraju od SAD.
Pri tom ne igraju malu ulogu ni ekonomski interesi, kao što to
pokazuje Edvard Herman u slučaju diktature gvatemalskog gene-
rala Garsije (Garcia), čije su žrtve brojane na hiljade, ali se o njima
nije saznavalo ništa u američkoj štampi; ona je istovremeno sa sko-
ro sladostrasnim zadovoljstvom izveštavala o ljudskim gubicima
i stradanjima u Demokratskoj Kampučiji, koje nikako ne treba
poricati, ali su bar delimično bili izazvani intervencijom SAD da
bi se uklonio predsednik Sihanuk. 27
Primer Demokratske Kampučije može dobro da ilustruje i
ponašanje drugog bloka. Dok su se u toj zemlji događali najgori
ekscesi još je izgledalo da je ona u bliskim odnosima s Vijetna-
mom i njegovim saveznicima: kada se, međutim, ispostavilo da do
sukoba između Vijetnama i “Crvenih Kmera” mora da dođe – iz
razloga koji su složeni i nemaju značaja za našu temu – stav se iz
temelja promenio i počelo se tvrditi da su takva zlodela upravo
glavni razlozi vijetnamske intervencije. Dojučerašnji branitelji De-
mokratske Kampučije pretvorili su se u najžešće napadače terora
u toj zemlji.
Na žalost, one vlade, koje se nađu u izuzetno teškoj unutrašnjoj
situaciji, na koju smatraju da treba da reaguju u saglasnosti s nače-
lom zakonitosti te prema tome otvoreno donose propise kojima se
neka prava ograničavaju, neki postupci zabranjuju i neke sankcije
pooštravaju, zbog te vrste otvorenosti nađu se u težem položaju od
onih koje bestidno ispred bezakonja održavaju legalističku fasadu.
Primer za tu bolnu otvorenost je Šri Lanka, u kojoj su razlike
između većinskog, sinhaleskog, i manjinskog, tamilskog, dela sta-
novništva dovele do krvavih nemira i talasa terorizma. On se želi
sprečiti donošenjem niza vanrednih zakonskih mera, kojima se
ograničavaju neka prava, a nižim policijskim funkcionerima daju
ovlašćenja, koja se lako mogu zloupotrebiti. Vlada ove zemlje ne
krije te svoje poteze, priznaje čak i zloupotrebe, koje njeni sudovi
saznaju i nastoje da kazne krivce, ali zbog takve svoje iskrenosti
27 e. Herman, The Real Terror Network, Boston, South end Press, 1982, str. 139. i dalje,
149.
80