Page 77 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Ismael Vajnberger prvi put je izveden pred sudiju i optu-
žen 16. decembra 1976, skoro deset meseci posle hapšenja.
Na dan 14. avgusta 1979, tri i po godine posle hapšenja,
vojni sudija Prvostepenog suda osudio ga je na osam godina
zatvora zbog “subverzivnog povezivanja... s otežavajućim
okolnostima zavere protiv Ustava”. Vlada Urugvaja nije ob-
jasnila konkretnu činjeničnu osnovu za ovo krivično delo,
mada podnosilac predstavke (brat Ismaela Vajnbergera –
prim. V.D.) tvrdi da su pravi razlozi u tome što je njegov
brat pružao obaveštenja o radničkim sindikatima jednom
opozicionom listu i što je bio član stranke koja je zakonito
postojala dok je on bio u njoj...
Ismaelu Vajnbergeru nije dozvoljeno da uzme pravnog
zastupnika u toku prvih deset meseci istrage. Ni žrtva ni njen
zastupnik nisu imali pravo da prisustvuju suđenju, jer se
postupak vodio u pismenom obliku. Presuda nije objavljena.
Na osnovu Institucionalnog akta br. 4. od 1. septembra
1976, Ismael Vajnberger lišen je za petnaest godina prava
da se bavi političkom delatnošću. 24

Postoje i gore situacije od onih koje se izazivaju zakonima što do-
puštaju analogiju, donose se retroaktivno ili nisu dovoljno jasni.
“Pravo” nekada može da dopušta ili čak naređuje da se primenjuju
kazne i za postupke koji ni na koji način nisu predviđeni, opisani ili
nazvani, već ih tek po izvršenju sud, drugi državni organ ili vlada-
juća politička organizacija ocene za štetne i dostojne kažnjavanja.
Najbolji primer za to dao je Hitlerov Treći Rajh, prema čijem je
Krivičnom zakoniku od 28. juna 1935. godine krivično delo bilo
svako ono delo “za koje zakon propisuje kaznu ili koje zaslužuje
kaznu prema zdravom rasnom osećanju”. 25
U oblike kolektivnog kažnjavanja spada i proglašavanje čitavih
etničkih skupina za podozrive. Posle japanskog napada na Perl
Harbor, SAD su internirale sve svoje građane japanskog porekla.
Oni su ostali u izolaciji sve do kraja rata: mlađi muškarci sposobni
za vojnu službu, mogli su se “iskupiti” time što su se dobrovoljno
javljali za vojnu službu, ali se pri tom pazilo da budu poslati na
evropsko vojište.

24 Konstatacija r. 7/28 od 29. oktobra 1980. Dok. un gAor, 36 Sess. Supl. 40, Annex iX.
25 Kurziv naš.
77