Page 49 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

smrtna kazna ne može se izreći onome ko je bio mlađi od tog uz-
rasta kada je izvršio delo koje mu se stavlja na teret, te on, prema
tome, ostaje zaštićen i onda kada se mnogo kasnije otkrije da je
kriv. Drugo ograničenje je samo prividno: smrtna kazna se može
izreći trudnoj ženi, ali se ne može izvršiti dok je ona bremenita.
3
Na ovaj se način, u stvari, štiti život zametka, a ne osuđene žene;
mora se priznati da odgađanje izvršenja egzekucije do rođenja
deteta koje će odmah biti bez majke predstavlja tipičan primer
“humanitarne surovosti”, koja osuđenoj ženi pričinjava dodatni i
nesnosan duševni bol.
Kada bi se razmatranje prava na život u današnjem vremenu
svelo samo na ispitivanje uslova pod kojima se može izreći smrtna
kazna, značilo bi to zatvaranje očiju pred poraznim činjenicama.
Naime, veliki broj ljudi svakodnevno gubi život bez krivice, na
osnovu političkih odluka, koje izvršavaju državni organi ili s njima
povezane organizacije bez ikakve sudske presude i obrazloženja.
Ako ostavimo po strani međunarodne sukobe i intervencije,
gde masovno strada i civilno stanovništvo, i na trenutak zabora-
vimo da je glavna terorska pretnja današnjice postojanje oružja
za masovno uništavanje, čija je svrha da zastrašuje time što može
uništiti čitave gradove i milione ljudi, treba da skrenemo pažnju
na to da režimi, bez ikakvog postupka, sasvim “neformalno” likvi-
diraju veliki broj svojih stvarnih ili zamišljenih protivnika. Da bi
licemerje bilo veće, to se događa i u zemljama gde je smrtna kazna
zvanično ukinuta. Paradoksalno, nepostojanje smrtne kazne tada
navodi vlasti da izbegavaju sudski postupak i da traže lakše i brže
puteve. Poslednjih decenija postao je tako opšte poznat jedan novi
pojam, pojam “nestalih lica”, koja su državni organi, ili njihove
slabo zakamuflirane pomoćne službe, oteli i odveli u nepoznatom
pravcu, da se nikada ne vrate.
Na drugi način, pravo na život ugroženo je totalnim nemarom
autoritarnih režima, naročito onih koji spadaju u kategoriju “dr-
žava nacionalne bezbednosti” prema socijalnim funkcijama vlasti.
Masovna smrtnost dece, endemske bolesti čitavih delova stanov-

3 na ovom mestu nećemo ulaziti u to kada nastaje pravo na život. napominjemo samo

da se ovo pravo često koristi protiv legalizacije pobačaja, uz tvrdnju da se stiče samim
začećem. tada, kako to ne retko biva, dva se prava suprotstavljaju: pravo fetusa na
život i pravo žene da slobodno raspolaže svojim telom. ova se dilema po pravilu razre-
šava time što se pobačaj, i tamo gde je dozvoljen, zabranjuje posle izvesnog vremena
trudnoće.
49