Page 40 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

društva, kao što su nešto kasnije to bili Musolini, Hitler, Staljin,
Ruzvelt i norveški kralj.
Za razliku od prethodnih ratova, Drugi svetski rat vodio se i u
ime nekih načela uređenja sveta i društava u njemu. Savez koji je
s vremenom stvoren protiv sila osovine, Nemačke, Italije, Japana
i njihovih trabanata, od većine ranijih razlikovao se po tome što
su sve njegove pripadnice podržavale jedan – svakako ne sasvim
precizan – program sveta posle pobede i što je taj program zadirao
i u oblasti koje tradicionalno nisu smatrane spoljnom politikom.
Bez obzira na sve razlike između članica antihitlerovske koalicije,
kako u pogledu proklamovane ideologije, tako i prema stvarnom
postupanju (koje je kod nekih bilo, blago rečeno, tik pred rat
krajnje problematično), Drugi svetski rat bio je, u suštini, sukob
između onih koji su (iz nužde ili iskreno) podržavali neka humani-
tarna načela i onih koji su ih odricali u ime raznih oblika biološke
suprematije, nejednakosti i neslobode.
U tom je dramatičnom razdoblju konačno probijena opna dr-
žavne suverenosti. Postalo je jasno da se odnos onih koji vladaju i
kojima se vlada tiče celoga čovečanstva. U tom smislu, Ujedinjene
nacije, kako se nazvao taj ratni savez, vode rat s misijom koja je
šira od puke “pobede” – između ostalog, nastojanje na bezuslovnoj
kapitulaciji Nemačke zasniva se i na želji da se društvo u toj zemlji
iz osnova izmeni (već pomenuta “denacifikacija”).
Prema Atlantskoj povelji od 14. avgusta 1941. godine, prvom,
najsažetijem i najpoznatijem programskom dokumentu savezni-
ka, rat se ne vodi zato da bi se porazila Nemačka, već “nacistička
tiranija”, a jedna od posledica pobede treba da bude mogućnost
da ljudi u svim zemljama žive “slobodni od straha i bede”. Ove
15
negativno određene “slobode” izražavaju one komponente ljudskih
prava koje se kasnije nazivaju građanskim i političkim, odnosno
ekonomskim i socijalnim pravima.
Prilikom pretvaranja Ujedinjenih nacija iz ratnog saveza u is-
toimenu organizaciju za očuvanje mira, otvorenu svim državama,
mora se naći način da se staranje o ljudskim pravima i slobodama
održi bar na stupnju koji je mogao biti postignut u toku rata. Zbog
toga Povelja Ujedinjenih nacija ljudskim pravima daje visok prio-
ritet među svojim zadacima. Već drugi uvodni stav, odmah posle
čuvenog zaveta da se buduća pokolenja spasu užasa rata, ističe da

15 Ljudske slobode i prava, nav. delo, str. 45.
40