Page 38 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 38

da li bi i rasistički sistem aparthejda, onako kako je pedantno i
            do sitnica propisan u južnoafričkom pravu i sprovođen u praksi,
            mogao biti osporavan na gornji, opšti način. Znači da i dalje treba
            tražiti objašnjenje zbog čega su i na osnovu kakvih merila ovakve
            norme nedvosmisleno neprihvatljive.
               Sve ovo što je rečeno o sadržaju pravila u pogledu traženog,
            odnosno zabranjenog ponašanja može se primeniti i na zaprećenu
            kaznu, odnosno na ispunjenje pretnje, koja je prećutno ili izričito
            sadržana u pravnoj normi. Neke kazne, same po sebi, bez obzira na
            dela zbog kojih usleđuju i na ispravnost postupka u kome se odlu-
            čilo o njihovoj primeni, sukobljavaju se s proširenim osećanjem
            humanosti i protivreče urođenom ljudskom dostojanstvu. Dok se
            o smrtnoj kazni, kao drastičnoj meri oduzimanja života, još uvek
            vodi diskusija, na koju utiču i drugi obziri, kao što je njena stvarna
            efikasnost kao mere zastrašivanja, dotle je, recimo, najnoviji razvoj
            doveo do osude svih nečovečnih i ponižavajućih kazni. Pri tome
            se u prvom redu misli na posezanja na fizički integritet, kao što
            su razne vrste sakaćenja i telesnih kazni.

            Saglasnost o opštim vrednostima
            Ima li izlaza iz dileme u koju nas dovode nedostaci prirodnopravne
            i nemogućnost pozitivističke kritike sistema zastrašivanja, koji je u
            osnovi svakog prava? Zastrašivanje je posebno naglašeno u onim
            odredbama što neposredno treba da očuvaju ustavni poredak, vla-
            davinu određene grupe ljudi, bez obzira kako se ona legitimisala ili
            pravdala, kao demokratska – u ime brojčane većine, kao oligarhijska
            – u ime zbog nečega favorizovane elite, ili kao klasna – u ime dru-
            štvene klase. Da ne bi bilo nesporazuma, misli se na onu kritiku koja
            nije vezana za poreklo i osnov vlasti, reč je o postupcima koji se ne
            trpe ni onda kada ih propisuju demokratski izabrano predstavničko
            telo, napredna klasa u odnosu na nazadnu, većina protiv manjine.
               Umesto u spekulaciji, rešenje verovatno treba tražiti na skrom-
            niji način, pokušajem da se utvrdi na kome je stepenu u datom
            istorijskom razdoblju univerzalna svest o nekim osnovnim vred-
            nostima. Umesto da se pita otkuda te univerzalne vrednosti, mada
            je to pitanje važno i ne sme se prenebregnuti, može se pitati ima
            li tačaka oslonca da se sazna postoji li šira saglasnost o tome koje
            su te vrednosti.
               U ovom radu se zastupa shvatanje da postoji izvestan broj uni-
            verzalnih vrednosti, vezanih kako za čoveka tako i za čitavo čo-

      38
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43