Page 38 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

da li bi i rasistički sistem aparthejda, onako kako je pedantno i
do sitnica propisan u južnoafričkom pravu i sprovođen u praksi,
mogao biti osporavan na gornji, opšti način. Znači da i dalje treba
tražiti objašnjenje zbog čega su i na osnovu kakvih merila ovakve
norme nedvosmisleno neprihvatljive.
Sve ovo što je rečeno o sadržaju pravila u pogledu traženog,
odnosno zabranjenog ponašanja može se primeniti i na zaprećenu
kaznu, odnosno na ispunjenje pretnje, koja je prećutno ili izričito
sadržana u pravnoj normi. Neke kazne, same po sebi, bez obzira na
dela zbog kojih usleđuju i na ispravnost postupka u kome se odlu-
čilo o njihovoj primeni, sukobljavaju se s proširenim osećanjem
humanosti i protivreče urođenom ljudskom dostojanstvu. Dok se
o smrtnoj kazni, kao drastičnoj meri oduzimanja života, još uvek
vodi diskusija, na koju utiču i drugi obziri, kao što je njena stvarna
efikasnost kao mere zastrašivanja, dotle je, recimo, najnoviji razvoj
doveo do osude svih nečovečnih i ponižavajućih kazni. Pri tome
se u prvom redu misli na posezanja na fizički integritet, kao što
su razne vrste sakaćenja i telesnih kazni.

Saglasnost o opštim vrednostima
Ima li izlaza iz dileme u koju nas dovode nedostaci prirodnopravne
i nemogućnost pozitivističke kritike sistema zastrašivanja, koji je u
osnovi svakog prava? Zastrašivanje je posebno naglašeno u onim
odredbama što neposredno treba da očuvaju ustavni poredak, vla-
davinu određene grupe ljudi, bez obzira kako se ona legitimisala ili
pravdala, kao demokratska – u ime brojčane većine, kao oligarhijska
– u ime zbog nečega favorizovane elite, ili kao klasna – u ime dru-
štvene klase. Da ne bi bilo nesporazuma, misli se na onu kritiku koja
nije vezana za poreklo i osnov vlasti, reč je o postupcima koji se ne
trpe ni onda kada ih propisuju demokratski izabrano predstavničko
telo, napredna klasa u odnosu na nazadnu, većina protiv manjine.
Umesto u spekulaciji, rešenje verovatno treba tražiti na skrom-
niji način, pokušajem da se utvrdi na kome je stepenu u datom
istorijskom razdoblju univerzalna svest o nekim osnovnim vred-
nostima. Umesto da se pita otkuda te univerzalne vrednosti, mada
je to pitanje važno i ne sme se prenebregnuti, može se pitati ima
li tačaka oslonca da se sazna postoji li šira saglasnost o tome koje
su te vrednosti.
U ovom radu se zastupa shvatanje da postoji izvestan broj uni-
verzalnih vrednosti, vezanih kako za čoveka tako i za čitavo čo-

38