Page 36 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

pravni sistem ne postoji i ne zaslužuje da bude poštovan ako
njegova pravila ne važe na isti način za sve građane, ako postoje
norme koje su tajne, neobjavljene, ako se donose zakoni koji de-
luju unatrag, ako pravila nisu jasna čoveku prosečne inteligencije,
ako jedan njegov deo protivreči drugome, ako od čoveka traži da
učini nešto što ljudski nije moguće, ako se toliko često menja da
građanin ne može da zasnuje nikakav trajni odnos niti da predvidi
posledice svoga postupanja i – konačno – ako jedno piše u zakonu
a drugo se stvarno događa, odnosno primenjuje kao pravo.
Tzv. pravni poredak nacističke Nemačke i, na žalost, mnogih
drugih zemalja u dvadesetom veku bio je takav da ne odgovara
ovim uslovima. Neki ljudi su iznad zakona, a neki van njega: na
prve se pravo ne primenjuje, a prema drugima se može učiniti šta
se hoće. Postoje propisi koji se ne objavljuju, kao što su uputstva o
koncentracionim logorima, propisi o konačnom rešavanju jevrej-
skog pitanja, čuveni Hitlerov dekret “Noć i magla” i niz naredaba
o uzimanju talaca, koje su primenjivane i u okupiranoj Jugoslaviji
za vreme nacističke okupacije. Donose se zakoni koji ljude čine
13
krivima za dela koja su izvršili u svesti da su dozvoljena – istu
takvu osobinu imaju i oni propisi koji sudu nalažu da kažnjava
prema “zdravom nacionalnom osećanju” ili da primenjuje ana-
logiju, tj. smatra zločinima ona dela koja kao takva nisu opisana
u krivičnom zakonu, ali “liče” na njih. Nejasnost i mutan jezik
pravnih normi su, na žalost, uzeli tolikog maha da skoro nema
države čije sve pravne propise razume prosečan čovek: na sreću
takvi propisi u većini država ne pogađaju vitalne interese ljudi, već
se tiču onih oblasti gde se može zatražiti pomoć stručnjaka. Nije
mali broj sistema koji iziskuje bezgraničnu odanost vođi, ali takvu
odanost odriče drugu i srodniku. Traženje nemogućeg ne odnosi
se samo na fizički neizvodljivo, nego i na ljudima nepripisivo,
kao što je “ispoljavanje ljubavi” u vidu žrtvovanja dece i najbližih.
Pravna nesigurnost koja proističe odatle što je pravo, umesto da
bude stabilan sistem, samo način izdavanja zapovesti, legalizacija
vlastodržačkih želja, onemogućava čoveka da svoj život zasnuje
na najnužnijoj meri predvidljivosti, da preduzima poduhvate o
čijim posledicama postoji razumna mera izvesnosti.

13 u nemačkoj, takvi propisi nazivani su “dekreti u fijoci”. Postojanje tajnih zakona u
savremenom Čileu vidi se po tome što tamo svaki propis opšteg karaktera ima redni
broj, ali se u službenom listu neki brojevi preskaču.
36