Page 35 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

strane, pod udar mera koje su sprovodili saveznici trebalo je da
dođe niz osoba koje su snosile ogromnu moralnu odgovornost,
mada su sve vreme postupale po važećem pravu. Među njima su
bili i već pomenuti potkazivači, koji su prijavljivali bračne drugove
i bliske rođake, jer im je to bila dužnost, čak potkrepljena pretnjom
kazne u slučaju neizvršenja. Na njihovom primeru mogla se u
punoj meri razviti diskusija o tome nije li naknadno kažnjavanje
za postupke, koji ne samo što nisu bili zabranjeni, nego su bili pra-
vom podsticani, vrhunsko kršenje načela legaliteta, prema kome
niko ne može biti kažnjen za čin koji pre toga nije nedvosmisleno
bio zakonski označen kao krivično delo.
Naturalisti, pobornici prirodnopravnih shvatanja, ovde su mo-
gli da daju ubedljivije odgovore. Dok su čisti pozitivisti Kelsenovog
pravca bili prinuđeni da priznaju kako bi denuncijanti morali da
ostanu nekažnjeni (pod uslovom, naravno, da njihove dostave nisu
bile lažne), a anglosaksonski pozitivisti poput Harta odgovarali
da se u interesu opšteg dobra mora doneti novi zakon, suprotan
prvom, koji važi iako krši pravilo legaliteta, moderni naturalisti,
kojima su se pridružili i neki preobraćeni pozitivisti, kao čuveni
nemački pravnik Radbruh (Radbruch), tvrdili su da ipak postoji
nekakva “unutrašnja moralnost” prava, koja kontroliše njegovo
“važenje”.
Da ne bi, kao nekadašnji zagovornici prirodnog prava, bili op-
tuženi za prenošenje religije u pravo ili za zamenu opštih vrednosti
ličnim, neki od novih naturalista pokušali su da, umesto da pod-
vrgavaju moralnoj kritici pojedina pravna pravila, postave merila
za ocenu pravnog sistema u celini. Drugim rečima, ako ceo pravni
poredak neke države ne ispunjava neke bitne uslove, on ne zaslu-
žuje da se tako zove. U nedostatku njegovog postojanja ljudsko se
ponašanje nužno meri onim pravilima koja su nesporna, bilo da
je to međunarodno pravo ili pravda i pravičnost.
Kao primer obeležja koja mora da ima jedan pravni poredak
dostojan takvog imena mogu se uzeti ona merila koja je predložio
američki pravnik Lon Fuler (Fuller). Prema njemu, takav pore-
dak mora da bude opšti, javan, prospektivan (neretroaktivan),
shvatljiv, dosledan, prilagođen ljudskim mogućnostima, dovoljno
stalan da dozvoljava orijentaciju u ponašanju i da pokazuje sklad
između proglašenog i primenjenog pravila. Prostijim rečima,
12

12 L. Fuller, The Morality of Law, new Haven, Yale university Press, 1965, str. 33. i dalje.
35