Page 30 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 30

deo njegovog dostojanstva. Odrazi se vide i u najnovijim doku-
            mentima, kao što je na primer Završni akt Konferencije o evrop-
            skoj bezbednosti i saradnji, usvojen u Helsinkiju 1. avgusta 1975.
            godine. Njegove se potpisnice obavezuju da unapređuju i podstiču
            ostvarivanje građanskih, političkih, ekonomskih, društvenih i kul-
            turnih prava i sloboda “koje sve proističu iz dostojanstva urođenog
            ljudskoj ličnosti i koje su od bitnog značaja za njen slobodan i pun
            razvoj”. 7
               Kao što se može i očekivati, Velike deklaracije iz doba prosve-
            ćenosti još su neposrednije. Na primer, Deklaracija o nezavisnosti
            SAD od 4. jula 1776:

                  Smatramo da su ove istine očevidne: – da su svi ljudi stvore-
                  ni jednaki; da ih je Tvorac snabdeo izvesnim neotuđivim
                  pravima; da su među ovima život, sloboda i traženje sreće... 8

            Ili, Deklaracija o pravima čoveka i građanina, koju je francuska
            Ustavotvorna skupština usvojila 26. avgusta 1789:

                  Predstavnici francuskog naroda... rešili su da izlože... prirod-
                  na neotuđiva i sveta Prava čoveka, da bi ih ova deklaracija...
                  neprestano podsećala na njihova prava i dužnosti... 9


            Ovakvo shvatanje prirodnog prava polazi od toga da priroda nije
            skup činjenica, neutralna stvarnost, već da ona sadrži dublji smi-
            sao povezan s vrednostima, da ima prikriven cilj, koji je Aristotel
            nazivao entelehija. Ovaj se cilj može spoznati “Pravim Razumom”.
            Teorija prirodnog prava zasniva se na pretpostavci da postoje večite
            “istinite” vrednosti, koje inteligentni ljudi mogu da otkriju umnim
            naporom. Bilo koji mislilac dostojan toga imena (na primer Pla-
            tonov “filozof”) otkriće iste vrednosti, tj. istovetne norme prirod-
            nog prava. Ovo treba da bude “neideološko” shvatanje vrednosti
            koje sve ostale “nerazumne” vrednosti svrstava u “ideologiju” u
            pogrdnom smislu iskrivljene svesti, u način mišljenja koji je pod
            uticajem sebičnosti, osećajnosti i neznanja.

            7   načelo Vii st. 2. Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi, Završni dokument,
              Beograd, Savezni komitet za informacije, 1975. Kurziv naš.
            8   Ljudske slobode i prava, Beograd, Savez udruženja pravnika jugoslavije, 1968, str. 28
              (prevod D. Prodanovića).
            9  isto mesto (prevod P. nikolića).
      30
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35