Page 31 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Čak i površno upoznavanje s “vrednostima” i pravilima, koji
su se branili i zastupali u ime ljudske prirode i pravog razuma,
dovoljno je da pokaže da tumači inherentnih vrednosti zastupaju
u stvari prihvaćene ciljeve i interese svojih kultura i civilizacija, da
su uvek imali ideologiju, pa čak i onda kada su to najozlojeđenije
poricali. Tako su se kmetstvo i ropstvo svojevremeno branili kao
10
“prirodni”. Bogatstvo i različitost kultura koje uporedo postoje u
svetu čine da je nemoguće i opasno pretpostaviti kako postoji jedan
isključivi sistem pravih vrednosti. Ovo je još očiglednije kada se
shvati da u najvećem broju slučajeva tumač prirodnog prava – bilo
da je to državnik, sudija ili nastavnik, tvrdi da su prave i prirodne
vrednosti one koje su sadržane u verskom učenju ili ideološkoj
tradiciji koje on sam nije racionalno izabrao, već su postali deo
njegove ličnosti pod uticajem okoline u kojoj se formirao. Kao što
je to svima poznato, često se druga društva kritikuju na osnovu
merila sopstvene sredine, pri čemu se ova predstavljaju kao opšte-
važeća. Izgleda, dakle, da je u najnesebičnijem slučaju prirodno
pravo prikriveni moral.
Ovakva kritika postojanja prirodnog prava zaista izgleda ube-
dljiva. Ali, kao što obično biva, stvari postaju složene onda kada
logički izgledaju najjednostavnije. Ima li onda uopšte putokaza
za vrednosnu kritiku pravnog poretka? Pre no što se upustimo u
ova pitanja, pokažimo do čega može da dovede drugo ekstremno
shvatanje prava, tzv. čisti pozitivizam. Prema pozitivistima, od ko-
jih je u Evropi najpoznatiji austrijski pravnik Hans Kelsen, čovek
ogromne inteligencije i pronicljivosti, pravne norme ne mogu se
ispitivati u pogledu njihove “istinitosti”, pravičnosti, pravednosti,
razumnosti, moralnosti itd., već samo u pogledu njihovog važenja
i smisla. Pravo potiče iz nečije povlašćene volje. Ako iza jednog
pravila stoji volja nadležnog tvorca prava, priznatog zakonodavca
(a njega opet određuje pravno pravilo, najčešće sadržano u ustavu),
to pravilo važi; ako ne, ono jednostavno ne postoji. Tumač prava,

10 tretiranje ropstva, koje daje sv. toma Akvinski ilustruje i složenost prirodnopravne
teorije, koju mnogi gube iz vida. zato ga vredi navesti: “za nešto se kaže da pripada
prirodnom pravu na dva načina. Prvo, zato što priroda tome teži: npr. da niko ne treba
drugome da šteti. Drugo, zato što priroda nije tome protivna: tako možemo reći da
je prirodno pravo da čovek bude nag jer mu priroda nije dala odelo, ali ga je zanat
izumeo. u tom smislu ‘posedovanje svih stvari u zajedničkoj i opštoj slobodi’ usvojeno
je kao deo prirodnog prava jer zbilja, razlike između posedovanja i ropstva nije uvela
priroda već ih je uneo ljudski razum za dobrobit ijudskog života. Stoga, u ovom pogle-
du prirodno pravo nije izmenjeno, nego dopunjeno.” Summa theologica i-ii, 94, 5. 3.
31