Page 23 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 23

odredbi opisano (hipoteza), biće kažnjen oduzimanjem nekoga
                      dobra, od imovine, preko slobode, pa sve do života i, sada opet
                      sve češće, delova tela.
                         Da bi pretnja bila efikasna, nije nužno da se ovakve sankcije
                      često izvršavaju. Štaviše, bar teorijski, ne treba uopšte da se izvr-
                      šavaju, ali mora da postoji uverenje o izvesnosti njihove primene.
                      Ovo uverenje deluje zastrašujuće na potencijalne prestupnike, tj.
                      kršioce postavljenih normi; očekuje se da će ih tako odvratiti od
                      zabranjenog ponašanja. Kada se sistem krivičnopravnih pretnji
                      uspešno postavi i održava, izricanje i izvršenje kazni biće srazmer-
                      no retki. To, naravno, nije samo zato što je zastrašivanje potpuno
                      efikasno, već i iz niza drugih razloga, koji nas ovde ne zanimaju.

                      kritika sistema zastrašivanja
                      Nema do sada poznatog društva i države koji se ne služe pretnjom
                      nasilja da bi ishodili željeno ponašanje, odnosno obeshrabrili po-
                      stupke koje smatraju štetnim ili devijantnim. Pa ipak, svaki takav
                      sistem pretnji može se podvrgnuti kritici sa raznih tačaka gledišta.

                      efikasnost pretnje
                      Jedna vrsta kritike polazi samo od efikasnosti takvog sistema i,
                      uzeta izolovano, može izgledati cinična. Ona se stavlja na stanovi-
                      šte nosilaca vlasti, koji odlučuju o normama i kaznama za njihovo
                      kršenje, i pita se kako oni, u sopstvenom interesu, dakle bez ikakve
                      vrednosne ocene njihovih htenja i razloga zbog kojih traže društve-
                      nu kontrolu, mogu najbolje da uvećaju učinak pretnje nasiljem.
                      Ovakva, racionalna i makijavelistička teorija pretnje dovela bi do
                      zaključka da pretnja treba da bude ozbiljna, ostvarljiva i uverljiva.
                         Iako su ova tri elementa efikasne pretnje isprepletana, pokuša-
                      ćemo da ih iz analitičkih razloga izdvojeno opišemo.
                         Pretnja je ozbiljna ako bi njeno ispunjenje predstavljalo stvarnu
                      štetu i zlo za onoga kome se preti. U tom pogledu mora da postoji
                      uočljiva razlika između koristi od konformnog postupanja, tj. po-
                      štovanja pravila, i stanja u kome će se neko naći usled sankcija zbog
                      nesaglasnog ponašanja. Ako je ta razlika nepostojeća ili neznatna,
                      pretnja neće imati svoga učinka.
                         Banalni primeri koji ovo pokazuju, sasvim su jasni, kao npr.
                      kada je jevtinije platiti kaznu zbog neinstalisanog prečistača va-
                      zduha nego podneti troškove za njegovo ugrađivanje. Međutim,
                      mnogi slučajevi iz oblasti koje se teže materijalno iskazuju nisu

                                                                                     23
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28