Page 21 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 21

nasilne kolektivizacije ukupan broj Staljinovih žrtava penje na oko
                      petnaest miliona. 2
                         Upravi li se pogled van Evrope, utvrdiće se da su radikalne mere
                      Pol Potovog režima u Kampučiji dovele u kratkom vremenu do
                      “autogenocida”, u kome je stradalo blizu dva miliona stanovnika.
                                                                                 3
                      Četvrtina stanovništva Urugvaja napustila je u doba vojne dik-
                      tature zemlju da bi izbegla sudbinu onih koji su tamo ostali, od
                      kojih su se dva od hiljade nalazila u zatvoru ili koncentracionom
                      logoru, dok je svaki pedeseti iskusio bar policijsko saslušanje, ako
                      ne i “kraći” istražni zatvor uz obaveznu torturu. Kao posledica
                      vladavine Franciska Masijasa Ngueme (Francisco Macias Ngue-
                      ma) od oko 400.000 stanovnika Ekvatorijalne Gvineje 125.000
                      potražilo je utočište u inostranstvu.
                         Staljin je sa svojim saradnicima u jednom trenutku bio “uhap-
                      sio” 5 odsto stanovnika ogromne zemlje kojom je neograničeno
                      uspeo da vlada.
                         Sličnih podataka biće još u ovoj knjizi. Za sada im je samo
                      bio cilj da pokažu dimenzije pojave kojom želimo da se bavimo i
                      opravdanost zaprepašćenja, gnušanja i sumnje koju je izazvala, va-
                      peći istovremeno za nekim racionalnim objašnjenjima, ako razum
                      ne želi da popusti pred potpunom skepsom prema ljudskoj prirodi
                      i mogućnosti napretka, skepsom koju ispoljavaju svi oni koji spas
                      traže u iracionalnim ideologijama, pa čak – paradoksalno – i oni
                      koji zlom hoće da se bore protiv zla i izlaz iz jednog terora traže u
                      nekoj drugoj, “usrećiteljskoj” vrsti iste stvari.
                         Sve to još natkriljuje i mogućnost masovnog uništavanja, koju
                      nose najsavremenija oružja. I ovakva kakva su, tobože sračunata
                      na svoje psihološko dejstvo, ona izazivaju strah i teskobu (jer im
                      je to i strateški cilj). Međutim, verovatnoća njihove upotrebe je
                      – postepeno ali užasno pouzdano – sve veća: neminovnost ras-
                      prostiranja postojećih znanja, naoko lukave a u suštini zločinački
                      bedaste “diplomatske” kombinacije i neočekivane promene u pri-
                      vidno stabilnim zemljama mogu lako staviti takvo oružje u ruke
                      one vrste ljudi i režima koje smo u bliskoj prošlosti upoznali i koje
                      – da su ga imale – ne bi prezale od njegove upotrebe.


                      2  ovaj je podatak n. Hruščov dao jednoj delegaciji italijanske komunističke partije. Veruje
                       se da je broj daleko viši i da se kreće između dvadeset i trideset miliona. Vidi r. Conqu-
                       est, The Great Terror, Harmondsworth, Penguin, 1971, str. 710, 713.
                      3  Procene se kreću između 400.000 i 3.000.000. Vidi m. Vickery, Cambodia 1975-1982,
                       Boston, South end Press, 1984, str. 185.
                                                                                     21
   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26