Page 28 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Najlakši je odgovor da je reč o sukobu prava i morala, gde zakon
nalaže ponašanje koje moral osuđuje, a zabranjuje postupke koje
moral odobrava ili čak preporučuje. Taj bi odgovor bio zaista lak
kada bi postojao jedan jedinstveni, nepromenljivi svetski moral,
koji bi dopuštao da se svaki pravni sistem podvrgne jedinstvenoj
i pouzdanoj kritici. To nije tačno, jer konkretni moral može biti
čak takav da odbacuje liberalnost prava, koje ne kažnjava ono što
se moralno osuđuje. Odnos polova je, među gornjim primerima,
namerno nabrojan zato što tu pravo češće sledi moral, nego zato
što je obrnuto. Nacionalne kulture se upadljivo razlikuju po tome
s kime su seksualni odnosi dozvoljeni ili zabranjeni. Teško je onda
reći u kojoj je meri odgovor na pitanje koliko je blisko srodstvo lica
koja smeju stupati u takve odnose ili treba li i pod kojim uslovima
tolerisati homoseksualne odnose opšte moralno pitanje. Međutim,
i u toj, veoma intimnoj oblasti pravo nekada interveniše iz razloga
koji nisu zasnovani na preovlađujućim moralnim nazorima, nego
na političkim pobudama. U Južnoj Africi polni dodir između pri-
padnika različitih rasa kažnjava se radi zaštite aparthejda, na kome
počiva celi sistem, zamišljen tako da zauvek osigura suprematiju
bele manjine. U nekadašnjoj Indiji postojala je stroga zabrana
6
mešanja kasta, jer bi ono ugrozilo čitavu društvenu kulturu. Ta je
zabrana bila poduprta religijom i ostavila je dubokog traga, tako
da i pored liberalnog pozitivnog prava u Indiji živi i dalje.
Drugi osnov za kritiku je tzv. prirodno pravo. Prema ovom
shvatanju, koje ima svoju dugu istoriju i brojne sjajne predstavni-
ke, postoji iznad ili pored pozitivnog prava, tj. onog prava koje je
propisala i svojim sankcijama poduprla država, jedan nezavisan,
objektivan, dakle “prirodan” sistem pravila, s kojim pozitivno pra-
vo treba da bude u saglasnosti.
Grubo rečeno, svi zastupnici postojanja prirodnog prava mogu
se podeliti na dve velike grupe. Jedna od njih je oslonjena na reli-
giju, te je prema njoj, prirodno pravo transcendentalne prirode, tj.
poteklo od boga. “Ljudsko” pravo mora biti u saglasnosti s božjim
pravom: ono ga može dopunjavati, ali mu ne može protivrečiti.

6 Polni odnosi bele žene s Crncem kažnjavani su još od 1902. godine. tzv. zakonom
o nemoralu od 1927. godine zabranjeni su svi vanbračni odnosi između pripadnika
različitih rasa. godine 1949. i 1950. zabranjeni su i rasno mešoviti brakovi. Kazna za
zabranjeni seksualni odnos je sedam godina zatvora. između 1974. i 1982. godine po
tom je osnovu bilo osuđeno 1.530 lica. u najnovije vreme, južnoafrički režim pokušava
da unekoliko ublaži strogost ovih odredaba. Vidi Le Monde (Pariz), 31. jul 1984.
28