Page 195 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

u izvesnim oblastima počela da popušta pred ruskom političkom
tradicijom – romantizovanom vizijom istorije kao skupa dela ve-
likih vladara i svetaca.
I tako je, baš zato što nije bio u stanju ni da zamisli opasnost
koju bi individualni tiranin mogao da predstavlja za socijalističko
društvo, politički sistem ostao bez ustavnih, pravnih, partijskih i
društvenih prepreka onome koji bi želeo da to postane. Zadobivši
odlučujuću prednost, Staljin je mogao da neograničeno upravlja i
bez posedovanja bilo kakve državne funkcije. U takvom položaju
mu već pomenute slabosti pravnog sistema nisu stajale na putu da
svoju predstavu o sebi kao novom, većem Lenjinu, čiji je kult i sam
gradio neprekidno dovodeći sebe u vezu s pokojnikom, pokuša da
ostvari na svaki dostupan način, šireći teror i u one oblasti koje
inače nisu od značaja za održanje vlasti.
Kao što su pokazali događaji u mnogim drugim socijalističkim
zemljama, gde su se na neprikosnovene vodeće položaje instalirale
ličnosti daleko bleđe od Staljina, politički sistem socijalizma, da
bi sprečio teror i druge katastrofalne promašaje (kakva je, recimo,
bila “kulturna revolucija” u Kini), mora da računa ne samo na
davno uočenu opasnost birokratizacije, nego i na varijantu lične
tiranije i da se snabde demokratskim ustanovama i procesima koji
to pravovremeno mogu da spreče.

TeROR U MeđUNARODNIM RAzMeRAMA
Međunarodne razmere terora bile su već vidljive i u dosadašnjem
izlaganju. Iako je teror prevashodno metod vladanja ljudima u
okviru granica kojima je teritorijalno omeđena data vlast, on se
često koristi i kao način kontrole nad formalnim ili stvarnim stran-
cima. Njima se vlast tek želi nametnuti, ili se, kao kod genocidnog
terora, oni hoće ukloniti da bi napravili mesta drugima. Izraz
“formalni ili stvarni stranci” namerno smo upotrebili da bismo
podrazumeli i situacije, kao što su one stvorene kolonijalnim osva-
janjima, gde se pripadnici drugih naroda proglašavaju, ako ne
punopravnim građanima, a ono podanicima, i smatraju sopstve-
nim državljanima. Oni formalno nisu stranci, ali se prema njima
kao takvima postupa, isto onako kao prema ljudima sa kojima ne
postoji državljanska veza.
Podsećanje na već pomenute primere učiniće stvari jasnijim.
U toku španske konkviste, veliki delovi Srednje i Južne Amerike
proglašeni su posedom španske krune i tamošnji urođenici postali

195