Page 198 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 198

stanovništvo druge, više puta nego što ova druga može da liši života
            celokupno stanovništvo prve!
               Nuklearno oružje nikada se nije moglo dovesti u sklad s nekim
            osnovnim načelima ratnog prava, među koje, kao najvažnije, spada
            i to da je u ratu dovoljno uništavati samo neprijateljsku oružanu
            silu bez izazivanja izlišnih patnji. Nuklearno oružje ne samo što ne
            može da razlikuje vojne od nevojnih ciljeva, vojnike od neboraca
            i civila, nego je upravo usmereno na ove poslednje. Neutronska
            bomba je tako konstruisana da poštedi zgrade i materijal i da
            uništava samo živote. Efekti nuklearnog oružja, a naročito njime
            izazvano zračenje, takvi su da izazivaju dugotrajnu i tešku patnju
            i smrt.
               Nuklearno oružje i nuklearna strategija imaju i porazne unutra-
            šnjopolitičke posledice. Zbog katastrofalnih posledica koje može
            imati i najmanja nepažnja, počinje da vlada opsesija bezbednošću
            i tajnovitošću. O toj strategiji, od koje zavise životi ogromnog
            broja ljudskih bića, ne može se u potpunosti javno raspravijati,
            što onima koji odlučuju daje izuzetnu moć i dovodi do neumit-
            ne militarizacije. Povrh toga, u slučaju akutne opasnosti postoji i
            vremenski tesnac: odluka se mora doneti za nekoliko sekundi. I
            iz toga razloga ona mora biti poverena jednom čoveku ili sasvim
            maloj grupi. Ma koliko inače sistem bio demokratski, u ovakvim
            “trenucima istine” sve nuklearne zemlje postaju u stvari diktature,
            jer o životu i smrti odlučuje jedna ličnost koja tom prilikom ispo-
            ljava sve svoje osobine, uključiv i trajnu ili trenutnu poremećenost.
               U oblast međunarodnih odnosa spada i tzv. “međunarodni
            državni terorizam”. Reč je, u stvari, o terorističkim metodama
            koje vlade jednih država koriste da bi podrile i oslabile poredak
            u drugim državama. Ovaj oblik delovanja ima obeležja terorizma
            kao akcije protiv vlasti, samo što u pitanju nisu autohtoni terori-
            stički pokreti ili pojedinci, već agenti stranih država ili ljudi koji
            rade po njihovom nalogu. Kako smo se ovom vrstom terorizma
            (a ne terora) bavili na drugom mestu, na njemu se ovde nećemo
            zadržavati. 93
               Konačno, kada je reč o teroru, pitanje se može postaviti sasvim
            obrnuto. Šta međunarodna zajednica može da učini protiv terora?
               Odgovor je nagovešten na samom početku ovoga rada. Kršenje
            najosnovnijih ljudskih prava, pa prema tome i sistem terora, nisu


            93 V. Dimitrijević, nav. delo, str. 218 i dalje.
      198
   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203