Page 199 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

više “unutrašnja stvar” države, ako se iza toga učtivog izraza krije
tobožnje pravo bilo kakve vlasti da na teritoriji koju kontroliše
čini s ljudima šta hoće. Države su se toga odrekle pod pritiskom
sopstvenog javnog mnenja i poučene iskustvom da teror u jednoj
zemlji po pravilu ima međunarodne posledice u vidu agresivnog
ponašanja prema drugim državama.
Međunarodna osuda kršenja ljudskih prava i sistema terora
otuda je moguća i legitimna, o čemu svedoči bezbroj odluka Uje-
dinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija. Ne treba,
međutim, izgubiti iz vida da se ove organizacije ne ponašaju kao
nepristrasni sudovi, već kao politička tela. Ova okolnost dovodi
dotle da neki nesumnjivi terorski sistemi ostanu nepomenuti, dok
se u drugim slučajevima staranje o ljudskim pravima pretvara u
pokušaj subverzije onih poredaka koji se kritičaru ne sviđaju iz
sasvim drukčijih razloga.
Čak i kada postoji međunarodna saglasnost, sumnja se u efi-
kasnost ovakvih opštih osuda. Poznati su primeri Južne Afrike,
Čilea i drugih zemalja, čije vlade godinama prkose međunarodnim
odlukama. Bliža analiza pokazuje, međutim, da one uvek imaju
nekog moćnog političkog ili privrednog zaštitnika, koji im olakša-
va izolaciju i podržava ih u daljem sprovođenju terora. Kada takve
pomoći nema, i kada se međunarodni pritisak poveže s pojačanim
otporom iznutra, terorski sistemi se ispoljavaju u svojoj pravoj,
često zaboravljenoj biti. To su po pravilu nesposobne vlade, koje
vode svoje zemlje u spoljnopolitičke pustolovine, ekonomsku i
društvenu propast, mada to uskraćivanjem informacija i nepre-
kidnim pokazivanjem nasilja neko vreme prikrivaju čak i u očima
navodno stručnih posmatrača. Pad grčkih pukovnika, Idi Ami-
na, cara Bokase, Masijasa Ngueme i argentinskog vojnog režima
svedoči o tom, povoljnijem kretanju. Sličnu sudbinu doživljava
i urugvajska vojna hunta, na čije smo zločine više puta ukazivali.
Iako, dakle, međunarodna akcija protiv terora nije tako neuspe-
šna kako na prvi pogled izgleda, ne treba joj pripisivati ni veliku
moć. Borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i
dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice.

199