Page 192 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 192
teroru. Uvek se mogao izabrati pogodan sud i pogodan postupak.
Famozni sudija Urlih putovao je, kao nekada papini inkvizitori,
Sovjetskim Savezom u raznim ulogama, uglavnom kao predsednik
vojnog kolegijuma Vrhovnog suda. Višinski je formulisao teoriju
branioca kao saradnika suda u utvrđivanju krivice. Dok na prvim
velikim procesima nije bilo advokata odbrane, završna reč brani-
oca na suđenju Pjatakovu, Radeku i drugima pokazuje kako je to
izgledalo:
Drugovi sudije, neću kriti od vas izuzetno težak, besprimer-
no težak položaj u kome se odbrana u ovom slučaju nalazi.
Pre svega, drugovi sudije, branilac je sin svoje zemlje. I on je
građanin velikog Sovjetskog Saveza, i veliko negodovanje,
gnev i užas koji danas oseća celo stanovništvo naše zemlje,
staro i mlado, osećanje koje je tužilac tako upečatljivo izra-
zio u svom govoru, mora da deli i branilac... Sve činjenice
su dokazane i u toj oblasti odbrana nema nameru da ulazi
ni u kakav spor s tužiocem. Takođe nema spora s tužiocem
u oceni političkih i moralnih vidova slučaja. I ovde je slučaj
toliko jasan, politička ocena koju je ovde dao tužilac toliko
jasna, da odbrana samo može da se u potpunosti pridruži
tome delu njegovog govora. 92
Iako je politička policija, pod imenima koja su se, kao i njeni ru-
kovodioci i personal, menjala, i bez sudske farse likvidirala ili slala
u zatočeništvo milione ljudi, ostajala je ova potreba da se održavaju
velika suđenja, koja se imitiraju i svuda tamo gde je, posle Drugog
svetskog rata, staljinistički teror bio “izvezen”.
Šta je objašnjenje za nastojanje na tobože ispravnom i potpu-
nom javnom suđenju? Jedno je dobro poznato, a to je zastrašujuća
vrednost egzemplarnog suđenja, kome se po pravilu podvrgavaju
istaknute ličnosti. Drugo leži u želji da se eliti jasno pokaže da je
njen imunitet, pa prema tome i njena odlučujuća uloga, ukinut
i propao. Država, koja je po definiciji aparat nasilja, postavlja se
iznad partije, koja se prvenstveno oslanja na ubeđivanje i agita-
ciju. Partija i njena ideologija postaju samo ukras države, trag
nekadašnjeg njenog legitimiteta: to se najbolje vidi po tome što
se partijska linija često i naglo menja i u unutrašnjepolitičkoj i
92 Report of the Court Proceedings in the Case of the Anti-Soviet Trotskyite Centre, mo-
skva, 1937, str. 517.
192