Page 190 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

“unutrašnji pasoši”, bez kojih niko ne sme napustiti mesto prebi-
vališta. Ovakve su isprave postojale u carskoj Rusiji i Lenjin ih je
smatrao jednom od njenih najvećih sramota. U svom izveštaju XX
kongresu KPSS Hruščov kaže kako je Politbiro “uzgred” odobrio
Dekret od 1. decembra 1934, na osnovu koga je izmenjen i Zako-
nik o krivičnom postupku RSFSR. Tim je aktom naloženo da se
“teroristima” sudi posle kratke istrage, po kratkom postupku, bez
mogućnosti traženja pomilovanja, a organima NKVD dat nalog da
smrtne kazne izvršavaju odmah po donošenju presuda. Verovatno
je isto tako nemarno potvrđen dekret od 7. aprila 1935. godine,
kojim se mogućnost izricanja svih krivičnih sankcija, uključujući
smrtnu kaznu, proteže i na decu iznad dvanaest godina. 89
Kada je Lenjin pisao da je “revolucionarna diktatura proletari-
jata vlast koja se obezbeđuje i održava nasiljem proletarijata nad
buržoazijom, vlast neograničena nikakvim zakonima”, mislio je
90
na to da isti zakoni ne mogu vezivati i proletarijat i buržoaziju u
njihovoj klasnoj borbi, kao što ni buržoazija ne smatra da je pravni
obziri mogu sputavati kada brani svoju klasnu suprematiju. Trocki,
koji je, za razliku od staljnističkih “ideologa”, bio vrlo obrazovan
čovek, raspravljao je istim povodom i o prirodnom pravu, smatra-
jući ga tvorevinom slabe buržoazije radi uspostavljanja kontrole
idealne norme nad stvarnim zahtevima radnih masa i revolucio-
narnih partija. 91
Kao što smo pokušali da naznačimo, počivajući prividno na
tim teorijskim osnovama, praksa je i pre no što je Staljin iskoristio
svoju priliku razotkrila dve glavne opasnosti ovakvog apstraktnog
stanovišta, opasnosti koje se uzajamno prožimaju te ih je teško
izdvojeno izložiti ako se istovremeno obe nemaju u vidu.
Diktatura proletarijata podrazumevala je teror nad buržoa-
zijom. Međutim, i pored revolucionarnog saveza sa seljaštvom,
pripadnik građanske klase postao je svako ko nije proleter. Istovre-
meno, ispostavlja se da celi proletarijat ne može da donosi odluke
o sprovođenju nasilja, uključujući tu i konkretnu primenu merila
klasne pripadnosti. Po lukačevskoj teoriji partije, to u njegovo
ime treba da čini avangarda, koja taj posao silom prilika poverava
specijalnim službama. Među njima se opet ističe politička policija
koja, i dalje u skladu s relativnom nevažnošću opštih pravnih pra-

89 isto, 8. apiil 1935.
90 Lenin, nav. delo, tom 37, str. 245.
91 trocki, nav. delo, str. 161.
190