Page 158 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

su se pretvarali da ne primećuju kako svake noći neko od “gostiju”
nestaje ili skače s prozora u dvorište. Dojučerašnji revolucionari,
od kojih su neki izdržali najteže muke u kazamatima fašističkih i
fašistoidnih režima, izgubili su tu potrebnu vezu s drugima. Postali
su usamljenici i kao usamljenici vodili računa samo o sebi.
U svemu ovome paradoksalno je to što tako teror uspeva da
se održava i na način koji mu nije svojstven. Neterorski režimi se,
naime, pretežno trude da dobiju podršku nagradom za poštovanje
pravila, a ne strahom od kazne zbog njihovog nepoštovanja. Stav
terora je upravo obrnut. Međutim, mala i bezvredna nagrada, koja
se sastoji u tome što se odgađa neminovno zlo, što postoji kratko i
varljivo zadovoljstvo privremene slobodice i zatomljenog života, u
atomiziranom društvu jedinki ispoljava se kao dopunski podstrek
na konformizam. Ljudska degradacija je potpuna.

STRAH I STRepNjA – DRžAVA kAO MòRA
Suština strahovlade je u tome da vršenjem nasilja nad žrtvom iza-
zove strah u širem krugu ljudi, kako bi ih učinila nesposobnim da
se usprotive, ne samo postojanju vlasti i poretka koji ona nameće
i osigurava, nego i svim budućim nalozima koje ona reši da dâ.
Već i zbog toga strah je središnja tema terora, kome je i dao ime.
Strah je, međutim, i više od toga, jer se terorskom dinamikom
od sredstva postepeno pretvara u cilj. Pored toga i pre toga on je
i njegov uzrok.
Da bi se ovo bolje shvatilo, treba se upustiti makar u kratku
analizu psihološkog značenja straha i na delovanje mehanizma
straha na ljudsko ponašanje. To je nužno i zato da bi se raščistile
neke terminološke dileme.
U našem jeziku strahom se označavaju dva osećanja, za koje
u nekim stranim jezicima postoje posebni izrazi. Jedna je vrsta
straha reakcija na stvarnu opasnost. Pri tom se ocena više ljudi
o postojanju ili intenzitetu takve opasnosti ne mora poklapati,
ali njeno opažanje ipak proističe iz stvarne situacije. Takav strah
ima svoj uzrok, svoje tačno, subjektu jasno poreklo. Primenjeno
na našu temu, to bi značilo da čovek koji je izvršio krivično delo
oseća strah da će ga otkriti i osuditi. Njegov strah može biti manje
ili više osnovan, jer verovatnoća da će biti pronađen može biti
mala ili velika, a i visina kazne može zavisiti od otežavajućih ili
olakšavajućih okolnosti, koje on ne zna tačno da proceni. Pa ipak,
njegov strah potiče iz činjenice da je učinio nešto što ga izlaže

158