Page 154 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 154

nisu smatrali da su u nadležnosti vere i crkve, kao što su bili
            prirodnjaci poput Galileja Galileja, već i nepismeni ljudi i žene,
            čiji stupanj svesti i teološkog obrazovanja nije ni dopuštao da
            misle ono što su navodno mislili, ili da shvate krivicu, koju su
            pod mukama priznavali.
               Poruka je ipak stizala i tamo kuda treba u obliku opomene da
            je opasno mešati se u neke stvari. Što se tiče prirodoslovaca, valjalo
            je saopštiti da je istina jedna i nedeljiva i da je u posedu elite. Iako
            je bog ostajao tamo gde je, papa i dalje bio njegov namesnik i
            naslednik sv. Petra, a svi katolici mu dugovali odanost, mirovala li
            Zemlja ili se kretala oko Sunca, ili Sunce oko nje, jednom zauzeto
            stanovište nije se smelo osporavati, jer bi se time ne samo dozvolila
            osporivost drugih, bitnijih istina, nego načeo apsolutni monopol
            nad istinom, ili, bolje reći, dopustila mogućnost objektivne, od
            autoriteta nezavisne istine, istine u naučnom smislu, kojoj su po-
            trebni od svakoga proverivi dokazi.
               Kao što je već rečeno, teror se retko zaustavlja na ovoj, za njega
            stvarno potrebnoj meri, između ostalog i zato što od onih na koje
            hoće da deluje traži i više od prostog tolerisanja i neuplitanja u
            javne i političke poslove.
               Genocidni teror teži uništenju koje se može sastojati u potpu-
            nom gubljenju volje za život.
               Kako to suvo i bez ikakve emocije konstatuje jedan američki
            istraživač, režimi “država nacionalne bezbednosti”, u stvari desni-
            čarske diktature koje hoće da otvore svoje zemlje nesmetanom
            iskorišćavanju, trude se da kod većine stanovništva postignu “po-
                                          53
            trebnu meru apatije i defetizma”,  dakle potpunu pasivnost i pre-
            puštenost sudbini i spremnost da se život shvati kao puko bitisanje
            po cenu slabo plaćenog rada i ponižavajućih životnih uslova, pri
            čemu on postaje jevtin ne samo kao radna snaga, nego i kao sam
            čin življenja, te ne iziskuje ni izdatke za higijenu i lečenje. Ko dira
            u takav red stvari, postaje spoljni neprijatelj, u skladu s doktrinom
            “agresije iznutra”. To vlasti izgleda jedini način da dobije kakvu-
            takvu podršku za njegovo proganjanje i da objasni zašto je popra-
            vljanje sudbine ljudi sa socijalnog dna toliki greh. Progonjeni je,
            štaviše, i terorist, ma kako to čudno zvučalo. Već smo na drugom
            mestu naveli definiciju teroriste po argentinskom generalu-pred-
            sedniku Videli, ali je ipak vredi ponoviti: “Terorist nije samo neko


            53 i. de Sola Pool, nav. kod n. Chomsky – e. Herman, nav. delo, str. 86.
      154
   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159