Page 153 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 153

obaveštavanje propaganda ima još snažnije, čak nesnosno dejstvo.
                      Dok se strana radio-stanica ne može i ne sme uključiti, domaća
                      se ne može isključiti.
                         S obzirom na to da se prinuda definiše kao savlađivanje tuđe
                      volje, tj. promena ponašanja prinuđenoga protiv i mimo njegove
                      volje i saglasnosti, i kod savršene manipulacije moglo bi se govoriti
                      o prinudi. Autentična volja i elementi za stvaranje te volje kod
                      većine stanovništva više ne postoje. Tako se postiže ono što se želi
                      postići i terorom, apatija i dezorijentisanost.
                         Iako delimo ovo stanovište, mada se u njemu kriju i izvesne
                      opasnosti od zloupotrebe, jer se kritičar može postaviti sasvim ne-
                      demokratski i svaku većinsku volju otpisati kao lažnu, tj. proizvod
                      manipulacije, za teror ipak smatramo bitnom primenu fizičkog
                      nasilja prema žrtvi, koja onda izaziva učinke u širem krugu. Hteli
                      smo samo da pokažemo da teror nije sam na spisku sredstava za
                      širenje osećanja zebnje i teskobe.

                      zastrašivanje
                      Ako su druga sredstva, kao neka od ovih koja smo naznačili, uspe-
                      šna, teror samo predstavlja njihovu dopunu. Njime se uklanjaju
                      svi oni koji odolevaju manipulaciji, sumnjaju u dogmu, posta-
                      vljaju nezgodna pitanja, raspolažu drukčijim činjenicama, uporno
                      tragaju za istinom, porede principe sa svakodnevnom praksom,
                      odriču legitimitet vlasti itd., itd. Kazne za takve “prestupe” su
                      opomena svima onima koji bi, možda i bez zle namere, iz čiste
                      radoznalosti ili lagodnosti, hteli da se izmaknu procesu mlevenja
                      svesti i propagandi.
                         Kako za teror i dalje zakonitost nije bitna, niti je razlika iz-
                      među krivog i nevinog od bilo kakvog značaja, kazna ne mora
                      da pogodi onoga ko stvarno jeste takav: dovoljno je da se zna
                      zašto je neko kažnjen da bi se upečatljivo saopštilo da je predmet
                      osnovane ili iskonstruisane optužbe zabranjen i, što je mnogo
                      važnije, opasan i po optuženog i po njegovu neposrednu okolinu.
                      Inkvizicija je najčešće delovala u sredinama koje su bile homo-
                      geno katoličke i gde je masa prostog sveta iskreno verovala u
                      dogmu i sve što ona nosi, uključujući tu neprikosnoveni autoritet
                      crkvene hijerarhije i božju posvećenost svetovnih gospodara. Ona
                      je, međutim, mučila i prepustila lomači mnogo više nabeđenih
                      od stvarnih jeretika i nevernika. Među prvima nisu bili samo
                      ljudi čiji se greh sastojao u tome što su istraživali pojave za koje

                                                                                     153
   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158