Page 156 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 156

prava, pa čak i sudije i novinare. Zašto se oni boje? Jed-
                  nostavno zato što se osporavanje apsolutne vlasti dikta-
                  tura – a ponekad i vlasti njihovih ekonomskih saveznika
                  – u mnogim zemljama “trećeg sveta” kažnjava umorstvom,
                  mučenjem i zatvorom. Studente, novinare, političke disi-
                  dente, verske prvake, borce za ljudska prava i sindikalne
                  aktiviste ubijaju, muče ili bacaju u dugotrajno zatočeništvo
                  bez ikakvog suđenja. Hiljade se umišljajno ubijaju a dru-
                  ge hiljade ubijaju “greškom” ili zbog ubilačke revnosti
                  koja se ne može obuzdati. Hiljade se ubijaju zvanično ili
                  kriptozvanično; neke ubijaju očigledne vladine  ubice a
                  neke neubedljivo prerušene vladine ubice. Smrt se ne ko-
                  risti kao ultima ratio u borbi za vlast, već kao prvo, površno,
                  praktično i najlakše dostupno političko sredstvo. 55


            U totalitarnim sistemima s vođom traže se, kako smo već ukazali,
            ne samo pokoravanje i poslušnost, nego bezgranična odanost i
            vatrena ljubav. I oni se mogu postizati neterorskim sredstvima, o
            čemu svedoče i svi oni koje je žalobna masa pogazila na Staljinovoj
            sahrani i koje je opevao Jevtušenko. I krajnje bledolike ličnosti su
            u državama “narodne demokratije” postajale predmet kulta, iako
            za sobom nisu imale nikakve zasluge, na koje je Staljin možda i
            mogao da polaže pravo, nikakvu borbu kao Mao Cedung, već
            sasvim sivu biografiju penjanja uz birokratske lestvice. Ovakvi
            izlivi obožavanja još traže svoje puno psihološko objašnjenje, za
            koje se ne osećamo pozvanim.
               Bilo kako bilo, terorski sistem se time ne zadovoljava, on traži
            još veću ljubav i hoće silom da je postigne. Reakcija najšireg kruga
            zastrašenih možda jeste u stvari apatija i mrzovolja, kako svedoče
            mnogi koji su stanovnike totalitarnih zemalja večne sreće izbliže
            i bez koprene upoznali, ali se i bezvoljnost mora maskirati kao
            entuzijazam! Koliko god da je teško postići ljubav prinudom, još
            je teže bezvoljnome glumiti oduševljenje. Postavivši sebi nemoguć
            zadatak, teror sam sebe hrani i ovekovečuje.
               Pojedine ispravke ili zastoji u tom pogledu ništa bitno ne me-
            njaju. Prisiljen da zaustavi dalji teror radi angažovanja svih snaga u
            Drugom svetskom ratu, Staljin je mogao da vidi, ne samo ogrom-
            nu hrabrost i samopregor sovjetskih ljudi (uključiv i one koji su za
            55  “Fear and the Law in Latin America”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1984, str.
               107-118.
      156
   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161