Page 155 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 155

s pištoljem i bombom, već i neko ko širi ideje protivne zapadnoj
                      i hrišćanskoj civilizaciji.” 54
                         Pošto se danas otvoreno ne može reći da su održavanje ogrom-
                      nih socijalnih razlika, niske nadnice, visoka smrtnost dece, osam-
                      naestočasovni radni dan i slične društvene činjenice deo zapad-
                      nohrišćanske civilizacije (jer to poriče i sama katolička crkva,
                      a naročito njeni sveštenici u tim zemljama) onda se kao jedina
                      ideologija istura odbrana nacionalne bezbednosti, što je prosta
                      apsolutizacija postojećeg stanja.
                         Nacionalna bezbednost je bezsadržajna ako se ne uplete ino-
                      stranstvo te je zato svaki protest znak nacionalne izdaje. Kada se
                      tome doda elemenat hrišćanskog, onda je najbolje za režim da
                      pronađeni agent bude u službi neke nehrišćanske, ateističke sile,
                      kao što je npr. SSSR. Kad bi se verovalo propagandi, ispalo bi da
                      je katolička Austrija u daleko manjoj opasnosti od sovjetske in-
                      vazije od dalekog Čilea i sasvim zabitog Paragvaja. Iako je možda
                      za nekog pobožnog čileanskog ili paragvajskog peona nesnosna
                      pomisao da postane bezbožnički agent ili terorist, ideologija “dr-
                      žave nacionalne bezbednosti” nije mnoga upečatljiva ni sa koga
                      stanovišta: zato ona nije u stanju ni da stvori političku partiju koja
                      bi je podražavala i preuzela propagandističku indoktrinaciju, već i
                      tu funkciju po pravilu mora da vrši vojska. Teror tamo zato prestaje
                      da bude dopuna manipulacije i postaje glavno sredstvo vladanja:
                      opasno je stoga i davati znake pravog života.
                         Ovim povodom, možda je najbolje dati reč jednom od očevida-
                      ca i najboljih poznavalaca prilika u državama nacionalne bezbed-
                      nosti Salvadoru Mariu Losadi (Losada), predsedniku Latinoame-
                      ričkog udruženja za ustavno pravo:


                            Ko se boji vlasti? Očigledno, oni koji su nemoćni, daleko
                            od zaštićujućeg zračenja vlasti, tj. glavnina stanovništva.
                            Među njima su oni koje domaći zemljoposednici ili veliki
                            “biznis” ekonomski tlače i osiromašuju i oni koje napadaju
                            zbog namere da učestvuju u političkom životu ili sindikal-
                            nim aktivnostima. Obrazovani deo stanovništva ima svoje
                            zastrašene: učitelje, profesore, umetnike, naučnike i druge
                            pripadnike inteligencije, biskupe, sveštenike, monahinje,
                            verske i građanske prvake odane stvari sirotinje i ljudskih


                      54 nav. kod V. Dimitrijević, nav. delo, str. 22.
                                                                                     155
   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160