Page 155 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

s pištoljem i bombom, već i neko ko širi ideje protivne zapadnoj
i hrišćanskoj civilizaciji.” 54
Pošto se danas otvoreno ne može reći da su održavanje ogrom-
nih socijalnih razlika, niske nadnice, visoka smrtnost dece, osam-
naestočasovni radni dan i slične društvene činjenice deo zapad-
nohrišćanske civilizacije (jer to poriče i sama katolička crkva,
a naročito njeni sveštenici u tim zemljama) onda se kao jedina
ideologija istura odbrana nacionalne bezbednosti, što je prosta
apsolutizacija postojećeg stanja.
Nacionalna bezbednost je bezsadržajna ako se ne uplete ino-
stranstvo te je zato svaki protest znak nacionalne izdaje. Kada se
tome doda elemenat hrišćanskog, onda je najbolje za režim da
pronađeni agent bude u službi neke nehrišćanske, ateističke sile,
kao što je npr. SSSR. Kad bi se verovalo propagandi, ispalo bi da
je katolička Austrija u daleko manjoj opasnosti od sovjetske in-
vazije od dalekog Čilea i sasvim zabitog Paragvaja. Iako je možda
za nekog pobožnog čileanskog ili paragvajskog peona nesnosna
pomisao da postane bezbožnički agent ili terorist, ideologija “dr-
žave nacionalne bezbednosti” nije mnoga upečatljiva ni sa koga
stanovišta: zato ona nije u stanju ni da stvori političku partiju koja
bi je podražavala i preuzela propagandističku indoktrinaciju, već i
tu funkciju po pravilu mora da vrši vojska. Teror tamo zato prestaje
da bude dopuna manipulacije i postaje glavno sredstvo vladanja:
opasno je stoga i davati znake pravog života.
Ovim povodom, možda je najbolje dati reč jednom od očevida-
ca i najboljih poznavalaca prilika u državama nacionalne bezbed-
nosti Salvadoru Mariu Losadi (Losada), predsedniku Latinoame-
ričkog udruženja za ustavno pravo:

Ko se boji vlasti? Očigledno, oni koji su nemoćni, daleko
od zaštićujućeg zračenja vlasti, tj. glavnina stanovništva.
Među njima su oni koje domaći zemljoposednici ili veliki
“biznis” ekonomski tlače i osiromašuju i oni koje napadaju
zbog namere da učestvuju u političkom životu ili sindikal-
nim aktivnostima. Obrazovani deo stanovništva ima svoje
zastrašene: učitelje, profesore, umetnike, naučnike i druge
pripadnike inteligencije, biskupe, sveštenike, monahinje,
verske i građanske prvake odane stvari sirotinje i ljudskih

54 nav. kod V. Dimitrijević, nav. delo, str. 22.
155