Page 152 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

u najnovije vreme u srednjim školama nekih saveznih država SAD
postoji predmet pod nazivom “Amerikanizam protiv komunizma”,
poznat pod skraćenicom AVC (Americanism versus Communism).
Komunizam, pa i socijalizam, prestaju da budu teorija koja se kri-
tikuje s nekog drugog gledišta da bi se dokazali njihova eventualna
pogrešnost ili njihove loše posledice: oni postaju đavolske oznake
za skup zlih ljudi, koji bezrazložno, iz obesti i pakosti, hoće da
unište postojeći dobar red stvari.
Već smo rekli da se marksizam-lenjinizam u staljinizmu pre-
tvorio od kritičke teorije u jalovu apologetiku svega što vlast učini
pa, konačno, u novi kult nepogrešivog vođe. Ovaj onda u duhu
Marksovog, Engelsovog i Lenjinovog učenja može iz dana u dan
da menja kurs, koji ostaje ispravan, jer je on jedini nadležan da
ga tumači i upoređuje s doktrinom naučnog socijalizma. Tako se
može desiti ne samo da se sporazume s Hitlerom oko podele terito-
rija drugih nezavisnih zemalja, nego i da mu hladnokrvno izruči u
SSSR izbegle komuniste i Jevreje. Štaviše, on u nacionalsocijalizam
(koji je koliko juče tumačio kao produkt najagresivnije krupne
buržoazije) ima neograničeno poverenje i, opet kao jedini ovlašćeni
posednik istine, odbija da ozbiljno uzme opomene o neposredno
predstojećem oružanom napadu 22. juna 1941. godine. Koliko
je veliko to poverenje bilo, videlo se po patetično naivnom pona-
vljanju formulacije o “verolomnom napadu”, kao da je ozbiljan
marksist i tumač Lenjina, pa čak i bilo koji razumni posmatrač
zbivanja od 1933. do 1941. godine ikada mogao poklanjati vere
Hitlerovoj reči. Ljudi su, međutim, učeni da sve to drže ne samo
za ispravno, saglasno marksizmu-lenjinizmu, nego čak i genijalno.
Ideologija marksizma tako je postala prazna ljuštura, u koju se
mogao stavljati bilo kakav sadržaj, ali se ona i dalje učila, jer je u
vulgarizovanom obliku diktature proletarijata služila kao osnovni
način legitimisanja režima.
Ovaj proces, koji je nekada tako dobro utkan u svakodnevni
život i institucije, posebno je naglašen kada ima oblik snažnog pro-
pagandnog napora, naročito karakterističnog za totalitarne siste-
me. Sve poznavanje psihologije, sva dostignuća tehnike, ogromna
materijalna i kadrovska sredstva služe samo tome da stanovništvo
u svako doba i na svakom mestu bombarduju porukama koje mu
kazuju šta i kako treba da misli, ili ga, ako je propaganda veštija i
suptilnija, navode da zauzima one stavove koji su u tom trenutku
poželjni, potrebni i korisni. Uz isključenje svih drugih puteva za

152