Page 146 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

nog onome koji su imale žrtve inkvizicije. Što je ružnije i surovije
obličje islednika u kome mu se Partija predstavlja, to je verovatnije
da ona tako kuša njegovu ispravnost: on mora da joj se pokori, jer
u skladu s lukačevskom apoteozom Partije, koju je Staljin sasvim
prisvojio, običan njen “vojnik”, običan radnik (smrtnik) ne može
da dokuči neispitanost njenih puteva. Tako totalitarni teror uspeva
da natera ljude na samootuđenje.
Pre no što pokušamo da naznačimo pod kojim uslovima nastaje
teror, potražimo objašnjenje u nekakvoj racionalizaciji terorske
dinamike. Teror, a pogotovo totalitarni, sadrži neke osnovne pro-
tivrečnosti. On se tobože vrši u ime naroda, a sumnja u narod. S
druge strane, podanici pokazuju sve znake poniznosti i podvrga-
vanja ne verujući istovremeno u legitimnost režima. Stanovništvo
strahuje od vlade, a ova od stanovništva. Zato se ona predstavlja
istovremeno i kao moćna i kao vrlo osetljiva. Režim ima urođenu
potrebu za neprijateljem, bez koga ne može da funkcioniše. Iako na
izborima dobija 99,99 odsto glasova, ostatak je strahovito opasan,
jer ima podršku sa strane i nalazi se u samom vrhu. Kako je i inače
osobina totalitarizma stalna smena akcija, neprekidna mobilnost
i “odgovaranje zadacima”, borba s neprijateljem mora neprestano
da bude na dnevnom redu; iako je svaki takav obračun s njim
krajnje uspešan i konačan, on se ubrzo od poslednjeg pretvara u
pretposlednji. Kao što i u drugim oblastima svoj legitimitet hoće
da zasnuje na potrebi da mu se da mandat za ostvarivanje zada-
taka, koji su u suštini neostvarivi ili se njihovo ostvarivanje može
stalno odlagati da bi vlada i dalje imala posla i misiju, sistem terora
pokušava da se legitimiše i u svom najužem domenu: budući da je
objektivno neopravdan ako nema opasnosti, ako nema suparnika;
on stalno mora da proizvodi ugroženost i neprijatelje.
I nestaljinistički terorski sistemi teže da šire krug žrtava, ali se
nijedan u tolikoj meri ne obrušava na stvarno lojalne građane i
vatrene pristalice režima. Nacionalsocijalizam je širio krug žrtava
mahom iz genocidnih razloga, jer je i unutrašnje protivnike izjed-
načavao s nacionalno stranim bićima pa prema tome težio njiho-
vom uništenju. Savremeni teror u desničarskim “državama nacio-
nalne bezbednosti” u prvom redu pogađa one koji su bar intimno
kritički nastrojeni prema potpuno besprincipijelnoj pretorijanskoj
diktaturi, kojoj je jedina svrha gola vlast radi održavanja privilegija
domaće elite i stranog kapitala. Tamo se bar imućni pripadnici elite
osećaju bezbednim ako ne ispolje nikakav čovekoljubivi instinkt.

146