Page 133 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

cione logore u Beogradu i Varšavi bili su istaknuti intelektualci,
ma koliko apolitični, jer je logika genocida u tome da narod ne
može da preživi bez kulture. U očekivanju konačne pobede, osta-
tak stanovništva pretvoren je u obespravljenu masu, čija se “cena”
najbolje videla po broju talaca koji su imali biti streljani za svakog,
u odbrani ubijenog, Nemca. Prema Naredbi generala Turnera od
23. februara 1943. godine, u Srbiji je jedan Nemac “vredeo” pe-
deset “urođenika”. 34
Kao što je već nagovešteno, program genocida nejevreja tek
je bio počeo da se sprovodi i nije uspeo da traje više od četiri-pet
godina. Zato je za Rajh bio još uvek oportun savez s nekim pri-
padnicima “nižih rasa”, koji nisu bili svesni mesta što im konačno
pripada i nadali su se da će uslugama “neminovnom” pobedniku
u Drugom svetskom ratu izdejstvovati koristi za sebe i priliku za
svoje obračune. Tako je došlo do genocida u “Nezavisnoj Državi
Hrvatskoj”, koji je imao i neke bizarne sličnosti s uništavanjem
Indijanaca, jer je bio zasnovan i na verskim razlikama i praćen
nasilnim pokrštavanjem. Za naciste je podržavanje ovakvog usta-
škog programa bilo ekonomično, jer je, u njihovim očima, jedan
“niže vredan” narod uništavao drugi takav narod bez potrebe da
se u tome angažuju nemačke snage. 35
Slično je bilo i s korišćenjem ambicija bugarske nacionalističke
buržoazije koja je svoju genocidnu i asimilatorsku sklonost poka-
zala još u prvom svetskom ratu pokoljem pravoslavnog sveštenstva
u istočnoj Sibiji i nasilnim uvođenjem bugarskog jezika u škole.
Ko god je čitao Hitlera, Rozenberga (Rosenberg) i njima slične
rasističke ideologe, morao je znati da je izjednačavanje nemačkog
i bugarskog vojnika u pomenutoj Turnerovoj naredbi bilo samo
privremeno.
Kolektivno kažnjavanje karakteristično je za teror uopšte, ali
za genocidni teror naročito. Ako se desi akt koji šteti teroristi, on
bi mogao da sačuva privid legalnosti time što bi ga zabranio (ma
kakav bio) i predvideo kaznu za izvršioca. Međutim, on ne samo

34 nav. kod V. glišić, Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1944, Beograd, rad,
1970, str. 251 i dalje.
35 to što su se ustaški ideolozi paštili da dokažu kako su Hrvati navodno gotskog ili
nekog drugog neslovenskog porekla ne bi ni njima samima na kraju mnogo pomoglo.
mesto Hrvata na nacističkoj lestvici bilo je jasno iz naredbe nemačkog komandanta za
jugoistok od 22. decembra 1943. godine, gde je jedan nemački život vredeo pedeset
hrvatskih. isto, str. 256.
133