Page 449 - Thomas Mann - Čarobni breg

A bilo je još i drugih stvari. Jedan lovački rog je izveo sa delikatnom skrupuloznošću
varijacije na neku narodnu pesmu. Jedan ženski sopran je treštao, izvodio staccato i trilere
jedne arije iz Travijate sa najljupkijom hladnoćom i preciznošću. Duh jednog violiniste
svetskog glasa svirao je, kao da stoji iza nekih koprena, uz klavirsku pratnju, koja je
odzvanjala suvo kao klavsen, jednu Rubinštajnovu romansu. Iz čarobnog kovčežića, u kome
je tiho ključalo, prodirali su zvuci zvona, glissando harfe, treštanje truba i dobovanje doboša.
Najzad su stavljene ploče sa muzikom za igru. Bio je tu čak i po koji primerak novouvezene
robe, po egzotičnom ukusu pristanišnih krčmi, tango kome je namenjeno da iz bečkog
valcera stvori igru za starkelje. Dva para, koji su znali korak te moderne igre, počeše da je
izvode na ćilimu. Berens se beše povukao, pošto je prethodno opomenuo da se svaka igla
može samo jednom upotrebiti i da se sa pločama mora postupati »oprezno kao sa nekuvanim
jajima«. Hans Kastorp je rukovao aparatom.
Zašto baš on? Tako je ispalo. On je sa uzdržanom netrpeljivošću istupao prema onima
koji su po odlasku dvorskog savetnika hteli da uzmu u svoje ruke menjanje igala i ploča,
uključivanje i isključivanje struje. »Ostavite to meni!« rekao bi, gurajući ih u stranu, i oni bi
se ravnodušno sklanjali, najpre zato što je izraz njegovog lica bio takav kao da se u tu stvar
već odavno razume, a posle i zato što im je vrlo malo bilo stalo do toga da budu zaposleni na
samom izvoru uživanja; više su voleli da se udobno i bez ikakve obaveze, sve dok im ne
dosadi, predadu zadovoljstvu kojim ih on služi.
Sa Hansom Kastorpom nije bio taj slučaj. Dok je savetnik pokazivao novu tekovinu, on je
stajao mirno u pozadini, bez osmeha, bez uzvika odobravanja, ali je svaki komad pratio s

napregnutom pažnjom, zavrćući sa dva prsta, po navici, jednu svoju obrvu. Sa izvesnim
nemirom, on je, pozadi publike, više puta menjao mesto, odlazio u biblioteku da iz nje
oslušne, a docnije je, sa rukama na leđima i sa veoma uzdržanim izrazom lica, stao pored
Berensa, ne ispuštajući kovčežić iz vida i posmatrajući kako se njime jednostavno rukuje.
Neki glas je govorio u njemu: »Pazi! Epoha! I do mene je stigla ta stvar!« Ispuni ga sasvim
određeno naslućivanje jedne nove pasije, očaranosti i ljubavi. Mladiću u ravnici, kad ga pri
prvom pogledu u devojku nenadano pogodi posred srca Amorova kukasta strela, nije
drugačije pri duši. Ljubomora je odmah zagospodarila postupcima Hansa Kastorpa. Javno
dobro? Nehatna radoznalost nema prava na posedovanje, a ni snage za to. »Ostavite to
meni!« rekao je on kroz zube i svi su se s tim saglasili. Oni su još malo igrali uz laku
muziku, koju bi im odsvirao, zahtevali još neku tačku sa pevanjem, neki duet iz opere,
barkarolu iz Hofmanovih priča, koja je umilno očaravala njihovo uvo, a kad bi on spustio
poklopac, oni su odlazili — trenutno uzbuđeni i brbljajući — na svoje obavezno ležanje, na
odmaranje. Ostavljali su da sve iza njih ostane kako mu drago: otvorene kutije za igle,
otvoreni albumi i razbacane ploče. To im je i ličilo. On se pravio kao da im se i sam
pridružuje, ali bi krišom napustio njihovu povorku na stepenicama, pa bi se vratio u salon,
zatvorio sva vrata i ostao tu pola noći, duboko zaposlen.
On se dobro upoznao sa novom tekovinom, pa je, neometan ni od koga, ispitivao redom
bogatu zbirku ploča, sadržinu teških albuma. Bilo ih je dvanaest, po veličini od dve vrste, a
svaki je sadržavao po dvanaest ploča; a pošto su mnoge od ovih crnih tabli sa uskim kružnim
urezima bile dvostruke, ne samo zato što se poneki komad nastavljao i na obrnutoj strani,
nego i zato što su na čitavom jednom nizu ploča bile upisane dve različite reprodukcije, —
predstavljalo je to jedan domen lepih mogućnosti, koji je u početku bilo teško pregledati, i
koji je svojim obiljem zbunjivao. Hans Kastorp je odsvirao jednu četvrtinu od stotine ploča;
da ne bi nikoga uznemirivao i da se to noću ne bi čulo, on se služio nekim iglama koje su
blago zadirale u njih i umanjivale zvuk. Međutim, to je bio jedva osmi deo od onoga što se sa