Page 350 - Thomas Mann - Čarobni breg

za familijarne odnose neprimetno je oslabilo, tako da se osećao gotovo tuđ.) To mnogo
znači. I baš pred velike manevre koje je dobri dečak tako željno očekivao! Hm, ih, ima u
svemu tome dobra doza gadosti, to je antiidealistička činjenica. Telo trijumfuje, ono hoće
nešto drugo nego duša i uspeva u tome na sramotu uobraženih stvorova koji tvrde da je ono
potčinjeno duši. Čini mi se da ne znaju šta govore, jer kad bi bili u pravu, onda bi u ovom
slučaju pala na dušu sumnjiva svetlost. Sapienti sat, ja znam šta hoću da kažem. Jer u tome
se i sastoji pitanje koje postavljam: greši li čovek ako telo i dušu suprotstavlja jedno drugom
ili će pre biti da njih dvoje pod istim krovom stanuju i dogovorno rade. Ali, to uobraženim
glavama, na njihovu sreću, ne pada na um. Dobri Joahime, ko da ti zameri i ko da te prekori
zbog tvoje preterane revnosti. Ti pošteno misliš — ali šta vredi poštenje, ako telo i duša
saglasno rade? Zar je moguće da nisi mogao da zaboraviš izvesne osvežavajuće mirise,
nabujale grudi i bezrazložan smeh koji te čekaju za stolom gospođe Šter? ... »Joahim se
vraća!« pomislio je ponovo i sav se skupio od radosti. »On očevidno dolazi u lošem stanju,
ali mi ćemo opet biti udvoje, ja neću više ovde živeti sam za sebe. To je dobro. Neće sve biti
baš onako kao pre; njegova soba je zauzeta, u njoj sad prigušeno kašlje mistres Makdonald, a
pred njom na stočiću stoji, razume se, slika njenog sinčića, ili je drži u ruci. Ali to su njeni
poslednji trenuci, i ako soba nije već rezervisana, onda .. . Privremeno će se moći neka druga
soba dobiti. Broj 28 je slobodan, koliko je meni poznato. Idem odmah do Uprave, naročito
do Berensa. Kakva vest — u jednu ruku žalosna, a s druge strane divna, u svakom slučaju
krupna novost! Hteo bih samo da sačekam druga »Ja vas posdhavljam« koji treba svakog
časa da dođe, jer je već, kako vidim, pola četiri. Rado bih ga upitao da li i u ovom slučaju

ostaje kod svoga mišljenja da fizičke pojave treba smatrati kao sekundarne...«
Još pre čaja bio je u Upravi. Soba na koju je mislio, na istom spratu gde je i njegova,
stajala je na raspoloženju. Naći će se mesta i za gospođu Cimsen. Pohitao je k Berensu.
Našao ga je u »Laboru«, U jednoj ruci je držao cigaru, a u drugoj epruvetu sa nekom
smesom sumnjive boje.
»Gospodine savetniče, znate li šta je novo?« poče Hans Kastorp.
»Čovek mora stalno da se ljuti«, odgovori pneumotomista. »Ovo je Rozenhajm iz
Utrehta«, reče i pokaza cigarom na staklo. »Gafki deset. I onda dolazi direktor fabrike Šmic,
diže galamu i žali se kako je Rozenhajm — sa svojih Gafki deset — pljunuo na šetalištu. I
sad treba da ga izgrdim, a ako ga izgrdim, on dobija napad, jer je strašno razdražljiv, a
zauzeo je sa porodicom tri sobe. Da ga najurim — ne mogu, imaću posla sa Generalnom
direkcijom. Vidite u kakve sukobe se čovek svakog časa zaplete, ma koliko želeo da ide
mirno i besprekorno svojim putem.«
»Glupe stvari«, reče Hans Kastorp sa razumevanjem i prisnošću starog redovnog gosta.
»Poznajem gospodu. Šmic je kolosalno korektan i pažljiv, a Rozenhajm dozlaboga aljkav. Ja
bih rekao da se oni glože i zbog drugih stvari sem higijene. I Šmic i Rozenhajm su u
prijateljskim odnosima sa donom Perez iz Barcelone, onom što sedi za stolom Klefeldove. U
tom grmu leži zec. Ja bih vam savetovao da jednom opštom naredbom podsetite na propise
koji se odnose na ovakve slučajeve, a inače da zažmurite na jedno oko.«
»Pa to i radim. Od silnog žmurenja dobiću već blefarospazmu. Šta je vas dovelo ovamo?«
I Hans Kastorp izađe na sredu sa svojom žalosnom i famoznom novošću.
Savetnik nije bio iznenađen. On to ne bi bio ni u kom slučaju, a sad pogotovu ne, jer ga je
Hans Kastorp, pitao ga savetnik ili ne, stalno obaveštavao o stanju Joahimova zdravlja i već
u maju mu napomenuo da je rođak vezan za postelju.
»Tha«, učini Berens. »No, dakle. A šta sam ja vama govorio? Šta sam ja njemu i vama ne
deset nego sto puta doslovce kazao? Eto vam sad! Tri četvrti godine živeo je po svojoj volji i