Page 106 - Thomas Mann - Čarobni breg

što je osetio sa iznenadnim i njemu dotle nepoznatim ponosom, mada je u isto vreme bio
prilično sklon da taj ponos žrtvuje ushićenju kojim ga je ispunjavalo to divno natucanje.
Jednom rečju: u svom nemom odnosu prema tom nemarnom članu ovog društva gore
Hans Kastorp je gledao samo jednu avanturu na letovanju, koja pred sudom razuma —
njegove vlastite razumne savesti — nije mogla polagati nikakvo pravo na odobravanje;
poglavito zato ne, što je gospođa Šoša bila bolesna, mlitava, febrilna i iznutra crvotočna, —
okolnost koja je bila u tesnoj vezi sa sumnjivim karakterom njene celokupne egzistencije,
kao i sa osećanjem Hansa Kastorpa da bude obazriv i da se drži na odstojanju... Ne, njemu
nije padalo na pamet da se s njom zbilja upozna, a što se onog drugog ticalo, to će se ovako i
onako završiti bez posledica kroz desetak dana, kad stupi na praksu kod Tundera i Vilmsa.
Zasad je, nema sumnje, stvar stajala tako da je svoje duševno stanje, svoja zadovoljenja i
razočaranja koja su nastajala iz njegovih delikatnih veza sa tom bolesnicom, počeo da smatra
kao pravi smisao i sadržinu svog letnjeg odmora, da živi samo za njih i da dozvoli da
njegovo raspoloženje samo od njih zavisi. Okolnosti su vrlo povoljno potpomagale taj kult,
jer živelo se zajedno, na ograničenom prostoru i prema utvrđenom dnevnom redu
obaveznom za sve, i mada gospođa Šoša nije stanovala na istom spratu — ona je stanovala
na prvom — (inače, za obavezno odmaranje ležala je na jednoj od zajedničkih terasa, kao što
je Hans Kastorp čuo od nastavnice, to jest na krovu, na onoj istoj na kojoj je kapetan
Miklošić tu skoro ugasio elektriku), već samim tim što je bilo pet obeda, a i inače na svakom
koraku, od jutra do mraka, postojala je mogućnost, štaviše neizbežna nužnost čestih susreta. I
to, kao i ono drugo, kao i odsustvo svih nevolja i briga, smatrao je Hans Kastorp za izvrsno,

mada je u isto vreme osećao gotovo strepnju i nespokojstvo što je tako zatvoren sa povoljnim
slučajem.
Pa ipak je stvar čak malo i potpomagao, proračunavao je i svoj um stavljao u službu te
stvari, da bi popravio sreću. Pošto je gospođa Šoša obično dolazila kasno na obede, udesio je
da i on dolazi kasno, da bi je uz put sreo. Zadržao bi se spremajući se za obed, ne bi bio
gotov kad bi Joahim došao po njega, rekao bi rođaku da pođe i da će on doći odmah za njim.
Vođen instinktom svoga duševnog stanja, on bi čekao do izvesnog trenutka koji mu se činio
povoljan, i tada bi pohitao na prvi sprat, i stigavši dole ne bi produžio da se spušta istim
stepenicama, već je, prešavši skoro ceo hodnik, odlazio do drugih stepenica, koje su se
nalazile blizu jednih davno poznatih vrata — vrata sobe broj 7. Na tom putu, duž hodnika, od
jednih stepenica do drugih, pružala se tako reći na svakom koraku pogodna prilika, jer
svakog trenutka mogla su se otvoriti pomenuta vrata, — a to se i dogodilo više puta: s
treskom bi se zatvorila iza gospođe Šoša koja je, sa svoje strane, izlazila nečujno i nečujno
klizila ka stepenicama... Tada bi išla pred njim i podizala rukom kosu, ili bi Hans Kastorp
išao ispred nje i osećao njen pogled za potiljkom, i tada bi osećao drhtanje u telu i žmarci bi
mu išli niz leđa, ali, u želji da se pred njom pokaže, pravio bi se kao da je ne primećuje i kao
da u potpunoj nezavisnosti živi svojim ličnim životom — ruke bi zabio u džepove od kaputa
i sasvim nepotrebno mrdao ramenima, ili bi se jako iskašljavao i uz to se lupao rukom po
grudima — sve to da bi ispoljio svoju ravnodušnost.
Dvaput je sa prepredenošću otišao još dalje. Pošto bi već seo za sto u trpezariji, pipajući
se obema rukama po džepovima, rekao bi neprijatno iznenađen i ljutit: »Gle, zaboravio sam
maramicu! Znači, treba se opet popeti.« I vratio bi se da bi se on i Klavdija sreli, što je bilo
nepšto sasvim drugo, mnogo opasnije i puno jačih draži nego kad bi ona išla ispred ili iza
njega. Prvi put kad je izveo taj manevar odmerila ga je, istina sa izvesnog odstojanja, i to
sasvim bezobzirno i bez stida, od glave do pete, ali približivši mu se, okrenula glavu
ravnodušno od njega i pošla, tako da se rezultat ovog susreta nije mogao preceniti. Ali