Page 105 - Thomas Mann - Čarobni breg

okrete i pogleda po trpezariji. Hans Kastorp je bio na straži: njihovi pogledi se sretoše. Dok
su se tako gledali — bolesnica neodređeno ispitivački i podrugljivo, Hans Kastorp sa
uzbuđenom čvrstinom (čak steže i zube, odolevajući njenom pogledu) — njena servijeta
htede da padne, taman da joj s kolena sklizne na pod. Trgnuvši se nervozno, ona se maši za
nju, ali i on poskoči, podiže se upola sa stolice i spreman da joj nasumce poleti u pomoć,
preko prostora od nekih osam metara i stola koji se isprečio između njih, kao da bi to bila
katastrofa kad bi servijeta pala na pod... Ona je uhvati baš iznad poda. Ali onako pognuta,
povijena koso prema podu, držeći servijetu za vršak, zlovoljna lica, očevidno ljuta zbog
besmislene male panike kojoj je podlegla i zbog koje, kako izgleda, okrivljuje njega, ona još
jednom pogleda prema njemu, primeti da je poskočio, da je podigao obrve, i okrete se
smešeći se.
Zbog ovog događaja Hans Kastorp je trijumfovao do ludosti. Ali posledica nije izostala,
jer madam Šoša se čitava dva dana, dakle za vreme deset obeda, uopšte nije više okretala i
gledala po trpezariji, štaviše izostavila je da se, kao što je inače bio njen običaj, »predstavi«
publici kad uđe. To je bilo svirepo. Ali kako se ova promena bez svake sumnje odnosila na
njega, znači da je očito postojala neka veza između njih, mada u negativnom obliku; i to je
bilo dovoljno.
Uvideo je da je Joahim bio u pravu kada je rekao da ovde nije nimalo lako praviti
poznanstva, sem sa onima za istim stolom. Jer posle večere, u jedinom kratkom času kad se
redovno stvaralo nešto kao društvo, ali času koji se često svodio samo na dvadeset minuta,
madam Šoša je bez izuzetka sedela okružena svojom uobičajenom okolinom: gospodinom

upalih grudi, onom humorističnom devojkom kudrave kose, tihim doktorom Blumenkolom i
momčićem opuštenih ramena, i to u dnu malog salona, koji kao da je bio rezervisan za »sto
boljih Rusa«. Sem toga, Joahim je uvek navaljivao da se što pre ide, da ne bi prekratio
obavezno večernje ležanje napolju, kako je govorio, a možda i iz drugih dijetetskih razloga
koje nije navodio, ali koje je Hans Kastorp naslućivao i uvažavao. Mi smo mu već zamerili
neobuzdanost, ali ma kakve da su bile njegove želje, on svakako nije težio da se zvanično
upozna sa gospođom Šoša, i u suštini nije imao ništa protiv okolnosti koje su se tome opirale.
Uzbudljive i neodređene veze koje je njegovo gledanje i ponašanje stvorilo između Ruskinje
i njega nisu bile mondenske prirode, one nisu ni na šta obavezivale, niti su mogle na nešto da
obavežu. Jer njima je baš odgovaralo, dobrim delom, to odbijanje društvenog dodira, s
njegove strane, a činjenica što je misao na Klavdiju dovodio u vezu sa lupanjem srca, nije ni
izdaleka bila dovoljna da unuka Hansa Lorenca Kastorpa pokoleba u uverenju da on ne može
imati ničeg zajedničkog sa tom strankinjom koja svoj život provodi, odvojeno od muža i bez
burme na ruci, po svim mogućim lečilištima, koja se drži rđavo, treska vratima, pravi kuglice
od hleba i bez svake sumnje gricka nokte, — da on, kažemo, u stvari, to jest van onih
skrivenih veza, ne može s njom imati ničeg zajedničkog, da duboka provalija razdvaja njen
život od njegovog i da on pored nje ne bi opstao ni pred kojom za njega merodavnom
kritikom. Budući razborit, Hans Kastorp je bio sasvim bez lične gordosti; ali izvesna gordost
opšteg karaktera i dalekog porekla stajala mu je ispisana na čelu i oko očiju s malo sanjivim
pogledom, i od nje je poticalo ono osećanje superiornosti koga se nije mogao a ni hteo
osloboditi kad su bili u pitanju ličnost i ponašanje gospođe Šoša. Čudno je bilo što je on tu
gordost, tako dalekog porekla naročito živo osetio i možda prvi put postao nje svestan, kad je
jednoga dana čuo gospođu Šoša kako govori nemački. Stajala je u trpezariji, sa rukama u
džepovima svoga svitera, posle jednog obeda, u razgovoru s jednom drugom pacijentkinjom,
s kojom je verovatno zajedno ležala na terasi, i mučila se, kako je to Hans Kastorp u prolazu
primetio, uostalom na divan način, da govori nemački, maternjim jezikom Hansa Kastorpa,