Page 98 - Platon - Država
P. 98
— Dalje — rekoh — zar ne vidiš da ljubitelji vina — Nipošto, ali treba reći da su oni slični filozo
čine to isto i da oni vole svako vino i pod svakim izgo fima.
vorom? XX. — A koje ti nazivaš pravim filozofima?
— Vidim. — One koji rado gledaju istinu — rekoh.
— I kod slavoljubivih, mislim, vidiš to isto: ako ne — To je dobro —.reče on — ali kako to misliš?
mogu da budu vojskovođe, oni će biti zapovednici tri- — Za nekog drugog to nije lako — rekoh — ali
tije, 47 i ako kod viših i moćnijih ne uživaju počasti zado- mislim da ćeš se ti složiti u tome.
b voljavaju se time da ih poštuju manji i neznatniji, jer — U čemu?
—
teže samo za počastima. stvari? Pošto je lepo suprotno ružnome, onda su to dve
— To je tačno. 476 — Razume se.
— Reci je li ovo tačno ili nije: ako za nekog ka — Pa pošto su dve, onda je svaka jedna?
žemo da je željan nečega, kažemo li da on teži za ćelom — I to.
stvari ili samo za jednim njenim delom a za drugim ne? — Isto vredi i za pravično i nepravično, i za dobro
— Za celim. i zlo, i za sve druge pojmove; svaka pojedina stvar je
— A zar onda ne moramo reći i da filozof teži za jedna, ali u vezi sa radnjama, i telima, i među sobom po
mudrošću, i to ne samo za jednom ili drugom, već za javljuju se svuda i svaka izgleda kao mnogo njih. 50
celokupnom? — Imaš pravo.
— Istina je. — Zato ja i razlikujem — rekoh — s jedne strane,
— Za onog, dakle, ko pokazuje odbojnost prema one koje ti maločas pomenu kao radoznale, kao prija
naukama, naročito za onog ko je još mlad i kad ne ume telje umetnosti i kao praktične ljude, a s druge, opet,
c da razlikuje korisno od nekorisnog, nećemo reći da je b odvajam one ο kojima je reč i koje bismo jedino s pra
ljubitelj znanja (philomathes) niti da je ljubitelj mudro vom mogli nazvati filozofima.
sti (philosophos), kao što za onoga ko je probirljiv u jelu — Kako to misliš?
ne kažemo da je gladan, ni da žudi za jelom, niti da je — Radoznalci, oni koji rado slušaju i posmatraju,
48
ljubitelj jela , nego da je loš u jelu. raduju se lepim tonovima, lepim bojama i oblicima i sve
— I to ćemo reći s pravom. mu što je od toga stvoreno, ali njihov duh nije sposoban
— A za onog ko se ne usteže da se ogleda u svim da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli.
vrstama proučavanja (mathema), i ko se radosno pri — Tako je zaista.
hvata učenja i u tome je nezasit, hoćemo li takvog s pra — Zar neće biti retki oni koji su sposobni da se pri
vom nazvati ljubiteljem mudrosti, ili filozofom? bliže lepom po sebi i da ga kao takvog gledaju?
Tada Glaukon reče: c — Veoma retki.
d — Onda ćeš naći mnoštvo takvih čudnovatih ljudi. — Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari, a
Jer takve osobine, mislim, pripadaju svim ljubiteljima ne i u lepo tu samu i koji ne može ići za onim ko ga vodi
priredbi (philotheamones), jer i oni uživaju u tome da do saznanja, liči na čoveka koji živi u snu, ili na nekoga
nešto nauče. Pa i oni koji vole da slušaju dovoljno su ko je u budnom stanju? Razmisli samo: zar to nije san
čudnovati, te i njih možemo nazvati ljubiteljima mudro kad čovek slično ne vidi kao slično, nego kao samu stvar,
sti, ili filozofima. Takve ljude ne bi mogao nagovoriti da pa bilo da je to u snu, ili u budnom stanju?
prate neku ozbiljnu raspravu ili neku priredbu te vrste, — Ja bih rekao da takav čovek sanja.
ali oni će trčati na svaku dionisijsku svečanost, ne pro — Dalje. Da li sanja, ili je budan onaj čovek koji
puštajući ni one koje se izvode u gradu, ni one koje se d smatra da je nešto lepo samo po sebi, koji može da vidi
priređuju na poljima, 49 kao da su svoje uši iznajmili za i to samo za sebe, i stvari koje u njemu učestvuju, i koji
sve horove. Hoćemo li sve ove, i druge takve radoznalce, te druge stvari ne smatra za samu lepotu, niti lepotu
c i one koji se bave tim neznatnim veštinama nazvati filo izjednačuje sa tim stvarima?
zofima? 167
166
