Page 102 - Platon - Država
P. 102

d    mogu,  i  kako  bi  mogli  ustanoviti  i  ovdašnje  zakone  ο  le-
                                                                                                     pom,  pravičnom  i  dobrom,  gde  god je  to  potrebno,  a  da,
                                                                                                     u  isto  vreme,  sačuvaju  i  zadrže  one  koji  već  postoje?
                                                                                                           —  Zevsa  mi  —  reče  on  —  takvi  ljudi  se  ne  razlikuju
                                                                                                     mnogo   od  slepaca.
                                                                                                          —   Hoćemo   li,  onda,  više  voleti  da  za  čuvare  posta­
                                                                                                     vimo  njih  ili  one  koji  ο  onome  što  jeste  saznaju  sve,  a
                                                                                                     pri  tom  u  iskustvu,  vežbi  i  u  bilo  kom  delu  vrline  ne  izo­
                                                                                                     staju  iza  njih.
                                                                                                           —  Čudno  bi  bilo  uzeti  one,  ako  ovi  ni  u  čemu  ne
                                                 ς                                                   izostaju  iza  njih,  jer  je  ona  jedna  sposobnost  njihova
                                                                                                     najveća  prednost. 2
                                         KNJIGA    ŠESTA                                        485        —  Da  li  je  potrebno  da  objasnimo  i  to  kako  je  mo­
                   St.                                                                               guće  da  oni  u  isto  vreme  imaju  i  jedne  i  druge  osobine.
                   484a      I.  —  Koji  su  ljudi  filozofi,  ο  Glaukone  —  rekoh  —                   —  Svakako.
                        a  koji  nisu,  to  se  pokazalo  tek  s  mukom  i  posle  dugog                   —  Onda,  kako  smo  već  u  samom  početku  ove  ra­
                        raspravljanja.                                                               sprave  rekli, 3  treba  najpre  da  shvatimo  njihovu  prirodu.
                             —  Možda   u  kratkoj  raspravi  to  ne  bi  bilo  moguće.              Ako  se  u  ovome  budemo  složili,  mislim  da  ćemo  se  slo­
                             —  Ne  bi,  kako  izgleda  —  rekoh.  —  Ali  mi  se  čini              žiti  i  u tome  da  su  oni  u  stanju  da  u isto  vreme  imaju  obe
                        da  bi  se  to  pokazalo  još  bolje  kad  bismo  imali  da  govo­           ove osobine  i  da upravo  oni  i  niko  drugi moraju biti  vođe
                        rimo samo  ο  tome  i  kad  ne  bismo  morali  da  pretresemo                države.
                        toliko  stvari  da  bismo  pronašli  U  čemu  se  pravičan  život                  —  Kako  to?
                   b    razlikuje  od  nepravičnog.                                                        II.  —  Mi  smo  se,  dakle,  složili  u  tome  kako  je  pri­
                             —  Pa  šta  imamo  posle  ovoga  još  da  pretresemo?                   rodna  osobina  filozofa  da  uvek  žude  za  saznanjem  onoga
                             —  Šta  drugo  nego  što  dolazi  po  redu?  —  rekoh.             b     što  je  večito  i  da  njih  ne  uznemirava  nastajanje  i  pro­
                             —  Pošto  su  filozofi  oni  ljudi  koji  mogu  da  shvate              padanje.
                        ono  što  je  uvek  jednako  i  nepromenljivo,  a  oni,  koji  to                  —  Jesmo.
                        ne  mogu,  i  koji  uvek  lutaju  među  mnogim  i  raznolikim                      Složili  smo  se  i  u  tome — rekoh — da  oni  za  tim
                        stvarima,  nisu  filozofi,  onda  koji  od  njih  treba  da  budu            znanjem  teže u  potpunosti  i  da  svojevoljno  ne  propuštaju
                        vođe  države?                                                                nijedan  manji  ili  veći,  vredniji  ili  manje  vredan  njegov
                             —  Šta  da  kažemo  da  bismo  pravilno  odgovorili                      deo, 4  kao  što  smo  rekli  da  to  čine  slavoljubivi  i  zaljub­
                        na  to?                                                                       ljeni  ljudi.
                             —   Treba  za  čuvare  postaviti  one  koji  izgledaju  spo-                  —  Tako  je.
                  c     sobni  da  čuvaju 1  zakone  i  običaje  države  —  rekoh.                         —  Razmisli  sada,  posle  svega  ovoga,  da  li  oni,  ako
                             —   Dobro.                                                               treba  da budu  onakvi  kao  što  smo  rekli,  pored  svega  toga
                             —  A je  li jasno  i  ovo?  — rekoh. — Da  li nešto treba          c     moraju  da  imaju  još  i  ovu  sposobnost.
                                                                                                              Koju?
                        poveriti  na  čuvanje  slepcu,  ili  onom  ko  dobro  vidi?                        —  Da  ne  lažu  i  da  nikako  ne  trpe  laž,  nego  da  je
                                                                                                           —
                             —  Kako  to  ne  bi  bilo  jasno?                                        mrze, a da vole istinu.
                             —  A  da  li  misliš  da  se  ma  u  čemu  razlikuju  od  slep-               —  Verovatno — reče on.
                       ca oni  koji zaista nemaju nikakvo znanje  ο biću  svake  stva­                     —  Nije  to  samo  verovatno,  dragi  moj,  već  je  i  ne­
                        ri,  i  koji  u dušama nemaju jasan  uzor,  te nisu  u stanju  da             minovno  da  svako  ako  po  prirodi  nešto  voli,  voli  i  sve
                        na  to  gledaju,  kao  što  to čine slikari, kao na najčistiju isti­          ono  što je  srodno sa predmetom  njegove  ljubavi i sa onim
                        nu  kako  bi  sve  svodili  na  nju  i  posmatrali  je  što  tačnije          što  mu  pripada.
                   174                                                                                                                                     175
   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107