Page 102 - Platon - Država
P. 102
d mogu, i kako bi mogli ustanoviti i ovdašnje zakone ο le-
pom, pravičnom i dobrom, gde god je to potrebno, a da,
u isto vreme, sačuvaju i zadrže one koji već postoje?
— Zevsa mi — reče on — takvi ljudi se ne razlikuju
mnogo od slepaca.
— Hoćemo li, onda, više voleti da za čuvare posta
vimo njih ili one koji ο onome što jeste saznaju sve, a
pri tom u iskustvu, vežbi i u bilo kom delu vrline ne izo
staju iza njih.
— Čudno bi bilo uzeti one, ako ovi ni u čemu ne
ς izostaju iza njih, jer je ona jedna sposobnost njihova
najveća prednost. 2
KNJIGA ŠESTA 485 — Da li je potrebno da objasnimo i to kako je mo
St. guće da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine.
484a I. — Koji su ljudi filozofi, ο Glaukone — rekoh — — Svakako.
a koji nisu, to se pokazalo tek s mukom i posle dugog — Onda, kako smo već u samom početku ove ra
raspravljanja. sprave rekli, 3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu.
— Možda u kratkoj raspravi to ne bi bilo moguće. Ako se u ovome budemo složili, mislim da ćemo se slo
— Ne bi, kako izgleda — rekoh. — Ali mi se čini žiti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe
da bi se to pokazalo još bolje kad bismo imali da govo ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti vođe
rimo samo ο tome i kad ne bismo morali da pretresemo države.
toliko stvari da bismo pronašli U čemu se pravičan život — Kako to?
b razlikuje od nepravičnog. II. — Mi smo se, dakle, složili u tome kako je pri
— Pa šta imamo posle ovoga još da pretresemo? rodna osobina filozofa da uvek žude za saznanjem onoga
— Šta drugo nego što dolazi po redu? — rekoh. b što je večito i da njih ne uznemirava nastajanje i pro
— Pošto su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate padanje.
ono što je uvek jednako i nepromenljivo, a oni, koji to — Jesmo.
ne mogu, i koji uvek lutaju među mnogim i raznolikim Složili smo se i u tome — rekoh — da oni za tim
stvarima, nisu filozofi, onda koji od njih treba da budu znanjem teže u potpunosti i da svojevoljno ne propuštaju
vođe države? nijedan manji ili veći, vredniji ili manje vredan njegov
— Šta da kažemo da bismo pravilno odgovorili deo, 4 kao što smo rekli da to čine slavoljubivi i zaljub
na to? ljeni ljudi.
— Treba za čuvare postaviti one koji izgledaju spo- — Tako je.
c sobni da čuvaju 1 zakone i običaje države — rekoh. — Razmisli sada, posle svega ovoga, da li oni, ako
— Dobro. treba da budu onakvi kao što smo rekli, pored svega toga
— A je li jasno i ovo? — rekoh. — Da li nešto treba c moraju da imaju još i ovu sposobnost.
Koju?
poveriti na čuvanje slepcu, ili onom ko dobro vidi? — Da ne lažu i da nikako ne trpe laž, nego da je
—
— Kako to ne bi bilo jasno? mrze, a da vole istinu.
— A da li misliš da se ma u čemu razlikuju od slep- — Verovatno — reče on.
ca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje ο biću svake stva — Nije to samo verovatno, dragi moj, već je i ne
ri, i koji u dušama nemaju jasan uzor, te nisu u stanju da minovno da svako ako po prirodi nešto voli, voli i sve
na to gledaju, kao što to čine slikari, kao na najčistiju isti ono što je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim
nu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je što tačnije što mu pripada.
174 175
