Page 101 - Platon - Država

— A u onome što se odnosi na mnoge dvostruke — Nužno je da tako kažemo — reče Glaukon.
stvari? Hoće li se one rede pokazivati kao polovine nego — A za one druge koji u svakom takvom slučaju
kao dvostruke? 52 vide ono što po sebi jeste i što uvek ostaje isto — hoćemo
— Neće. li reći da oni ne pomišljaju, nego da znaju?
— A stvari velike i male, lake i teške — hoće li one — I to nužno sledi.
radije primiti te predikate, ili one koji su ovima su­ — Pa ako je tako, onda ćemo za ove reći da cene i
protni? 480 vole ono što je predmet znanja, a za one da cene i vole
— Ne — reče — nego će uvek svaka od tih stvari ono što je predmet mnenja? Ili se možda ne sećamo da
učestvovati i u jednom i drugom. smo već govorili 54 ο tome kako ovi poslednji vole lepe
— Da 11 onda svaka od tog mnoštva stvari pre jeste tonove i boje i slične stvari, ali da ne mogu podneti le-
nego što nije ono što joj se pripisuje? potu po sebi kao ono što jest?
— Ovo mi — reče on — liči na dvosmislenosti ko- — Sećamo se toga.
c jima se zabavljamo na gozbama, i na dečju zagonetku ο — Onda nećemo pogrešiti ako ih nazovemo filo-
evnuhu i njegovom hicu na slepog miša, u kojoj se pi­ doksima (prijateljima mnenja), pre nego filozofima 55
tamo čime ga je i gde pogodio. 53 A i stvari ο kojima smo (prijateljima mudrosti)? I zar će se oni mnogo na nas
govorili su slično tome dvosmislene, te nijednu od njih ljutiti ako budemo tako govorili?
ne možemo strogo shvatiti, ni da jeste ni da nije, da li je — Neće, ako poslušaju moj savet, jer liutiti se na
jedno ili drugo od toga, ili nije ni jedno ni drugo. istinu nije legitimno.
— Znaš li onda — rekoh ja — kakvu upotrebu ćeš — A one koji rado prihvataju sve što istinski jest,
im odrediti? Možeš li im naći bolje mesto gde ćeš ih po­ moramo li imenovati filozofima, a ne filodoksima?
staviti nego što je ono između bića (oiisia) i nebivstvo- — Na svaki način.
vanja (me einai)? Jer nigde se neće pojaviti neko mesto
koje je tamnije od nebića da bi tim stvarima dao više
nebivstvovanja, niti svetlije od bića da bi im dao više
d bivstvovanja.
— To je cela istina — reče Glaukon.
— Čini se da smo otkrili da mnoge uobičajene pred­
stave, koje mnoštvo prihvata, ο lepom i ο drugim takvim
stvarima padaju negde između onoga što nije i onoga što
na jasan način jeste.
— Da, to smo otkrili.
— A napred smo se već složili u tome da ako se
tako nešto pokaže, onda ga moramo nazvati „onim što
se pomišlja", a ne „onim što se zna", a ono što luta u onom
međuprostoru mopa biti uhvaćeno sposobnošću koja se
i sama nalazi između (neznanja i znanja — prim. prev.).
— U tome smo se složili.
e — Prema tome, oni koji vide mnoge lepe stvari, a
ono što je lepo po sebi ne vide, i koji povrh toga nisu u
stanju ni da prate nekog drugog ko bi ih toj lepoti po sebi
vodio; oni koji vide mnoge pravične stvari, a ono što je
po sebi pravično ne vide, i tako u svemu — za takve
ćemo reći da ο svemu tome imaju mnenja, ali da ο tome
ο čemu imaju mnenja ne znaju ništa.

172