Page 97 - Platon - Država
P. 97

bližu  onoj  koju  smo  opisali,  onda  hajde  da  kažemo  ono                       —  A  zar  nisi  ti  kriv  za  to?  —  upitah  ga.
                       što  ti  zahtevaš:  da  smo  pronašli  mogućnost  njenog  po-                        —  Jesam  —  reče  on  —  ali  sam  dobro  učinio.  I  ja
                  b     stanka.  Hoćeš  li  biti  zadovoljan  tim  rezultatom?  Meni  bi              te  neću  izdati,  nego  ću  ti  pomoći  kako  znam.  Možda  svo­
                       on  bio  dovoljan.                                                             jom  naklonošću  i  hrabrenjem,  a  možda  mogu  i  da  ti  od­
                             —  I  meni.                                                              govorim  okretni  je  nego  neko  drugi.  Pokušaj  da  sa  takvim
                             XVIII.  —  Posle  ovoga  moramo,  kako  izgleda,  po­               b     pomoćnikom    dokažeš  onima  koji  ne  veruju  da  je  tako
                       kušati  da  tražimo  i  da  pokažemo  šta  je  to  rđavo  u  drža­             kako  ti  kažeš.
                       vama,  te  ne  žive  tako,  i  šta je  ono  najmanje  što  treba  pro-              —   Kad  mi  nudiš  tako  veliku  pomoć  u  borbi  —  re­
                       meniti  da  bi  država  došla  do  takvog  oblika  državnog  ure­              koh  —  onda  moram  pokušati.  Ako  hoćemo  da  pobegne-
                       đenja;  najbolje  će  biti  ako  to  bude  jedna  stvar,  a  ako  ne,          mo  onima  koje  ti  pominješ,  mislim  da  je  potrebno  utvr­
                       onda  dve,  a  ako  ni  tako  ne  ide,  onda  što  manji  i  bezna­            diti  na  kakve  filozofe  mislimo  kad  se  usuđujemo  da  za
                       čajni j i broj.                                                                njih  zahtevamo  vlast.  Kad  sve  to  postane  jasno,  onda  će­
                  c          —  Svakako.                                                              mo  se  moći  braniti  dokazom  da  nekima  po  prirodi  odgo-
                             —  Nama   se  čini  da  bi  se  ta  promena  izvršila  kad          c     vara  da  se  bave  filozofijom  i  da  upravljaju  državom,  a
                        bismo  izmenili  samo  jednu  stvar;  to,  doduše,  ne  bi  bilo              drugima  je,  opet,  bolje  da  se  njom  ne  bave  i  da  slušaju
                       ni  malo  ni  lako,  ali  bi  bilo  moguće.                                    vođu.
                             —  Šta  to?  —  zapita  on.
                                                                                                                               da
                                                                                                                                     stvar
                                                                                                                        vreme
                                                                                                                     je
                             —  Sada  dolazim  do  onog  što  smo  uporedili  sa  naj­                     —   Pravo  hajde,  pođi  za tu mnom  odrediš  —  reče  on.
                                                                                                                                           tim
                                                                                                               Onda
                                                                                                                                                       Možda
                                                                                                                                                putem.
                                                                                                           —
                        većim  talasom  —  rekoh.  —  Ali  to  se  mora  reći,  pa  makar             ćemo  zajedno  uspeti  da  to  razjasnimo.
                        nastao  talas  smeha  i  poruge,  i  makar  me  on  prekrio.  Pazi
                        dakle  šta  ću  reći!                                                              —   Vodi  me  —  reče  on.
                             —  Reci!                                                                      XIX.  —  Moraću  da  te  podsetim  — rekoh  — a možda
                             —  Ako  u  državama  ne  postanu  filozofi  kraljevi  —                  se  i  sam  sećaš:  kad  neko  nešto  voli,  za  njega  nećemo,  ako
                                                                                                                                    da
                                                                                                                                reći
                                                                                                                                          voli
                                                                                                                        rečeno,
                                                                                                                                       on
                  d     rekoh  —  ili,  ako  sadašnji  kraljevi  i  vlastodršci  ne  po­              treba a da  je  dobro već  da  voli  ćelu  stvar.  samo  jedan  deo
                                                                                                             drugi
                                                                                                      toga
                                                                                                                  ne,
                        stanu  pravi  i  dobri  filozofi,  i  ako  oboje:  politička  moć  i
                        filozofija  (ljubav  prema  mudrosti)  ne  postanu  jedno,  i           d          —  Čini  mi  se  da  me  na  to  moraš  podsetiti  jer  ne
                        ako  se  silom  ne  isključe  one  mnogobrojne  prirode  koje                 shvatam  sasvim.
                        teže  samo  za jednim,  ili  samo  za  drugim,  onda,  moj  dragi                  —  Ο  Glaukone,  nekom   drugom  bi  više  dolikovalo
                        Glaukone,  neće  prestati  nesreće  ne  samo  za  države  nego,               da  govori  tako  kao  što  ti  govoriš.  Nije  lepo  da  erotičan
                  e     kako  mislim,  ni  za  ljudski  rod,  i  državno  uređenje  koje              čovek  ne  zna  kako  svi  dečaci  u  cvetnim  godinama  nekako
                        smo  sada  recima  opisali  neće  postati  moguće  niti  će  ugle­            uzbuđuju  i  izazivaju  prijatelje  dečaka  i  ljubavnika  jer  se
                        dati  svetlost  sunca.  I  to  je  ono  što  mi  već  odavno  nare­           čini  da  zaslužuju  pažnju  i  ljubav.  Zar  sa  lepim  mladi­
                        đuje  da  oklevam,  jer  znam  kakve  će  se  nečuvene  stvari                ćima  ne  radite  tako?  Ovoga  zato  što  ima  prćast  nos  na­
                        govoriti  u  vezi  sa  ovim.  Jer  je  teško  uvide  ti  da  nema  dru­       zivate  ljupkim  i  hvalite  ga;  kriv  nos  drugog  zovete  kra-
                        gog  puta  ka  sreći  ni  za  pojedinca  ni  za  celinu. 45             e     ljevskim,  a  najlepši  vam  je  onaj  koji  se  nalazi  između  ove
                             Tada  Glaukon  reče:                                                     dvojice;  crnomanjasti  izgledaju  muški,  a  plavi  su  božji
                             —  Ο  Sokrate,  izbacio  si  takvu  tvrdnju  i  takav  go­               sinovi.  Misliš  li  da  je  ime:  „boje  kao  med"  izmislio  neko
                        vor  da,  pošto  si  tako  nešto  učinio,  možeš  očekivati  da               drugi  a  ne  ljubavnik  koji  rado  gleda  bledilo  nekoga  ko  je
                        ćete  napasti  veliko  mnoštvo  uglednih  ljudi,  koji  će  odba-             u  cvetu  mladosti?  Jednom  rečju:  vi  primate  svaki  izgo-
                   474  citi  odeću  i,  sasvim  ogoleli,  dograbiće  prvo  oružje  koje        475   vor,  i  dobrodošla  vam  je  svaka  reč  samo  da  ne  biste  od­
                        im  dođe  do  ruku,  te  će  svom  snagom  na  tebe  navaliti                 bili  nijednog  dečaka  u  cvetu  mladosti.
                        spremni  da  izvrše  junačko  delo.  Pa  ako  ne  budeš  mogao                     —  Ako  želiš  da,  pozivajući  se  na  moju  prirodu,  go­
                        da  se  od  njih  odbraniš  recima  i  umakneš  im,  pogodiće  te            voriš  tako  ο  ljubavnicima  uopšte  da  tako  rade,  pristajem
                        njihov  prezir  i  ruganje  i  to  će  ti  biti  kazna. 44                    radi  naše  rasprave.
                   164                                                                                                                                    165
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102