Page 100 - Platon - Država
P. 100
— I pošto su to različite sposobnosti, onda one i — Ni jedno ni drugo.
postoje za različite stvari. — Pa zar ti onda mnenje ne izgleda kao nešto što
— Razume se. je tamnije od znanja a svetlije od neznanja?
— Znanje se, dakle, svakako odnosi na ono što je — Sasvim tako — reče.
ste, a cilj mu je da sazna kako biće jeste? d — Biće, dakle, da je mnenje negde u prostoru koji
— Da. se graniči znanjem i neznanjem?
— A mnenje je, velimo, radi pomišljanja? — Da.
— Da. — Dakle, negde između ovih?
— Da li ono pomišlja istu stvar koju znanje sa
znaje, i da li je ono što je sazmatljivo i ono što je po — Sasvim tačno.
napred
da,
ako
—
Pa
mišljivo isto, ili je to nemoguće? što pokazalo zar nismo ujedno i već rekli nije, onda bi se ne
i
jeste
takvo
da
bi
takvo
— To je nemoguće, prema onom što smo prihva nešto ležalo između čistog bića i potpunog nebića, te mu
tili — reče on. — Jer ako se različite sposobnosti prirod kao takvom ne bi odgovaralo ni znanje (episteme) ni ne
no odnose na različite stvari, i ako su oboje, tj. i mnenje znanje (agnoia), nego ono što se nalazi između neznanja
b i znanje, sposobnosti, ali takve da se jedna razlikuje od i znanja?
druge, kao što smo rekli — tada ni ono što je saznatljivo — Ispravno.
i ono što je pomišljivo ne može biti isto. — A sada smo utvrdili da je to što se nalazi između,
— Pa onda, ako je biće ono što je saznatljivo, ono ono isto što smo nazvali mnenjem?
što je pomišljivo mora biti nešto drugo a ne biće? — Utvrdili smo.
— Nešto drugo. e XXII. — Čini se da nam je, po svemu sudeći, još
— Da lj je to „nešto drugo" što se pomišlja u stvari preostalo da otkrijemo ono što učestvuje u oboma, i u
nebiće, ili je nebiće nešto što se ne može ni pomišljati? bivstvovanje (to eirtai) i u nebivstvovanju (to me einai),
Razmisli. Zar onaj ko pomišlja nije svoje mnenje upra ali koje, ispravno govoreći, nije ni jedno ni drugo u či
vio na nešto? Ili pak, da ponovimo, pomišljati znači po stom vidu. Pa ako ga otkrijemo, s pravom ćemo ga ozna
mišljati ništa? čiti kao ono što je određeno da bude pomišljivo. Tako
— Ne može se pomišljati ništa. ćemo svakom dati svoje: krajnostima ono što je krajnje,
— Onda onaj ko pomišlja ima u vidu nešto na šta a onome što između njih posreduje ono što posreduje.
pomišlja? Hoćemo li tako postupiti?
— Da. — Baš tako.
— Ali nebiće nećemo nazvati „nečim", nego će biti — Budući da je to tako pretpostavljeno, reći ću ne-
51
c ispravnije ako kažemo da je ono ništa? 479 ka mi govori i odgovori onaj poštenjaković , koji misli
— Svakako. da nema lepog po sebi niti ideje lepote po sebi, koja bi
— Nebiće smo dakle po nužnosti označili kao ne uvek ostajali ista i nepromenljiva; onaj radoznalac koji
znanje (agnoia), a biće kao znanje (gnosis)? drži do mnoštva lepih stvari i koji ne može da podnese i da
— Ispravno — reče on. sluša bilo kog ko mu govori da je lepota jedna, da je
— Prema tome, mnenje ne pomišlja ni biće ni ne pravda jedna, i druge takve stvari — a ovo će biti moje
biće? pitanje: „Ima li, ο vrli čoveče, među tim mnogim lepim
— Doista, ne. stvarima i neka koja će se katkad pokazati ružna? A me
— Tada mnenje ne bi bilo neznanje, a ne bi bilo ni đu pravičnim neka koja se ne bi pokazala nepravična?
znanje? A među pobožnim neka koja se ne bi pokazala nepo-
— Ćini se da ne bi. božna?"
— Da li je ono izvan ovih i to tako da ih prevazila- b — Ne, nego je nužno — reče — da se one pokazuju
zi: znanje u jasnosti ili neznanje u nejasnosti? i lepe i ružne, a tako je i sa ostalima za koje pitaš.
170 171
