Page 103 - Platon - Država
P. 103
— Ispravno. — To bi bilo nemoguće.
— A možeš li da nađeš nešto što bi sa mudrošću — Ako, dakle, želiš da ispitaš koja je duša filozof
bilo povezano tešnje nego istina? ska a koja nije, moraćeš još od rane mladosti gledati da
— To ne bih mogao — reče on. li je ona pravična i blaga, ili nepodnošljiva i surova.
— Može li, međutim, ista priroda da voli i mudrost — Svakako.
d i laž? 5 c — Mislim da nećeš ni ovo zanemariti.
— Nikako. — Šta to?
— Prema tome, onaj ko je zaista željan nauke, mo — Da li ona uči lako ili teško. Ili, možda, misliš da
ra još od rane mladosti da teži najviše za istinom. će neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obav
— Svakako. lja s mukom i ako u njemu jedva nešto malo postigne?
— Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvi — Ne, toga neće biti.
jeni prohtevi za jednim, onda su oni slabiji za drugim — A šta će biti ako neko ne zapamti ništa od onoga
stvarima, kao kad se reka odvede na drugu stranu. što nauči, jer je sasvim zaboravan! Zar takav čovek ne bi
— Razume se. bio potpuna neznalica?
— Kod onoga, dakle, kome su želje potekle prema — Kako da ne bi bio?
nauci i za sličnim stvarima, sve je, mislim, upućeno — Ako se, dakle, bude uvek uzalud trudio, zar ti se
samo na duševne radosti, a telesne naslade njega ne pri- ne čini da će na kraju morati doći do toga da mrzi sebe
e vlače ako je zaista pravi a ne samo nabeđeni filozof. i takav posao?
— Tako mora da bude. — Svakako će doći do toga.
— Takav je čovek svakako umeren i ne žudi za nov d — Prema tome, nikad nećemo zaboravnu dušu pri
cem, jer više dolikuje nekom drugom nego njemu da teži znati za dovoljno filozofsku, nego ćemo tražiti da ona ima
za onim što je u vezi sa izdacima i težnjom za novcem. i dobro pamćenje.
— Tako je. — Svakako.
486 — Ako želiš da razlikuješ filozofsku od nefilozofske — I doista ne bismo mogli reći da sklonost neobra
prirode onda moraš paziti još i na ovo. zovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi
— Na šta? nečem drugom osim nesrazmeri (ametria).
— Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog — Sigurno.
duha. Briga za sitnicu je u najvećoj suprotnosti sa dušom — Šta misliš? Da li je istina srodna nesrazmeri ili
koja uvek teži za celinom i potpunošću, i za božjim i za srazmeri (emmetria)?
ljudskim. — Srazmeri.
— To je sasvim tačno. — Onda ćemo u dodatku ostalim našim zahtevima
— A zar misliš da onaj veliki duh, onaj koji živi u tražiti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio
posmatranju svih vremena i svega bića, može verovati da (eiiharis), kojeg će urođena sklonost lako voditi prema
je ljudski život nešto veliko? ideji svakog bića.
— Ne može.
b — Takav čovek, dakle, neće ni smrt smatrati za ne — Sigurno.
što strašno? e — No možda ti se čini da neka od nabrojanih oso
— Neće. bina nije nužna za dušu koja hoće da postigne potpuno
— Izgleda, dakle, da plašljiva i ropska priroda ne i savršeno razumevanje bića, i da nabrojane osobine nisu
bi mogla imati udela u pravoj filozofiji? kako treba usklađene jedna s drugom?
— Mislim da ne bi. 487 — Ne, sve su one u najvećoj meri nužne.
— Hajdemo dalje! Da U bi sređen (kosmdos) čovek — Da li je moguće naći nekog ko bi kudio takvo
koji nije ni gramžljiv, ni ropskog duha, ni hvalisavac, ni poslovanje, koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim
plašljivac mogao postati težak ili nepravičan? onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamćenjem,
176 177
