Page 56 - Platon - Država
P. 56
— A ti možda misliš — rekoh ja — da on ne odgo- — To mora.
e vara našem državnom uređenju, pošto u nas nema dvo- — Što se reci tiče, ne postoji nikakva razlika iz
stručnih a nema ni mnogostručnih ljudi, nego svako među pevanih i onih koje se recituju, jer za njih važe
obavlja samo jedan posao. one odredbe koje smo već utvrdili.
— Takav način, doista, ne pristaje uz našu državu. — Tako je.
— U našoj državi je, dakle, obućar obućar, a krma- — Melodija i ritam treba da se upravljaju prema
noš nije uz to još i obućar; zemljoradnik je zemljoradnik, recima.
a nije pored toga što je ratar još i sudija; i ratnik je rat — Razume se.
nik, a nije pored toga i trgovac, a tako je i u ostalim — Kazali smo da nam pesme tugovanke i naricaljke
zvanjima. nimalo nisu potrebne.
— Razume se. — Nisu.
398 — A kad bi u našu državu došao čovek tako okre e — A kakve tonske vrste imaju naricaljke? Reci mi,
tan da bi mogao primati sve te oblike i da bi mogao ti si muzičar.
podražavati sve stvari, pa kad bi nam taj čovek hteo po — Miksolidijsku, sintonolidijsku i slično tome.
kazati sve svoje veštine i recitovati svoje pesme, onda — Njih onda treba izbaciti. One ne koriste čak ni
bismo mu mi ukazali božansku počast, kao da je sve ženama, koje takođe treba da su odvažne, a kamoli
tac koji zaslužuje divljenje, a ipak bismo mu rekli da ljudima.
kod nas u državi ne postoji takav čovek i da ne sme ni — Tako je.
postojati i poslali bismo ga u neku drugu državu pošto — Ono što najmanje dolikuje čuvarima, to je pi
bismo prethodno izlili mnogo mirisa na njegovu glavu janstvo, a isto i mutavost i lenjost.
i ovenčali ga vunenim vrpcama. I mi bismo se i dalje
je.
koristili svojim ozbiljnim iako ne tako prijatnim pesni- — Tako su tonske vrste mlitave i koje odgovaraju
—
Koje
b kom i pripovedačem, koji bi nam kazivao izreke valjanih pesmama koje se pevaju pri piću?
ljudi i koji bi govorio prema onim načelima koje smo
postavili u početku, kad smo počeli vaspitavati ratnike. On odgovori:
— Zaista, tako bismo uradili da to zavisi od nas. — Jonska i lidijska. Njih zovu mlitavim.
— A sada, prijatelju, — rekoh — čini mi se da 399 — Imaju li one kakvu vrednost za ratnike, ο pri
smo u potpunosti pretresli onaj deo muzičkog vaspitanja jatelju?
koji se odnosi na pesme i mitove. Rekli smo šta treba — Nemaju nikakvu — odgovori on — i izgleda da
pričati i kako treba pričati, a i ο sadržini i obliku njihovu. nam ostaju samo dorska i frigijska vrsta.
— Tako se i meni čini — odgovori on. — Meni tonski načini nisu poznati — rekoh. — Za
c X. — Da li je — rekoh — posle ovoga preostalo još drži onaj tonski način. Jeoji odgovara glasu i izražavanju
nešto da se kaže ο pevanju i muzici uopšte? hrabrog čoveka kad mu je potrebna snaga u ratu ili
— Dabogme. inače; ili ako zapadne u nevolju, bude ranjen, ili umre,
— A zar neće sad već svako moći sam da pronađe a hoće da u svim tim nesrećama ostane hrabar i jak i da
ono što treba ο tome da kažemo, i kakvo ono treba da b se od njih brani. Zadrži još jedan tonski način da po
bude, ako hoćemo da se slažemo sa onim što smo već kaže čoveka kad je u miru, kad nije nasilan nego blag,
rekli? kad nekoga ubeđuje i moli, bogove molitvom, čoveka,
Tada se Glaukon nasmeja i reče: opet, poučavanjem ili prigovaranjem, ili, obratno, kad
— Izgleda, Sokrate, da ja nisam među njima, jer sluša molbu, prima pouku, usvaja savet, kad sve to čini
ovog trenutka još ne mogu jasno da shvatim šta treba c razumno i nije ohol, već živi umereno i razumno i zado
ο tome da kažemo iako naslućujem. voljan je onim što dolazi. Zadrži mi ta dva tonska načina,
— Mora, svakako, da ti bude jasno da je pesma silni i blagi, koji će najlepše izraziti glasove nesrećnih i
d sastavljena iz tri dela: iz reci, melodije i ritma — rekoh. srećnih, odvažnih i hrabrih.
80 8!
