Page 58 - Platon - Država
P. 58

—  Sasvim  je  tako  —  reče  Glaukon.                                  dovaće  se  svojoj  sličnosti  s  lepim  delima  koju  je  valjanim
                   b          XII.  —  Nije,  dakle,  dovoljno  da  nadzor  vodimo                    muzičkim  vaspitanjem  u  najvećoj  meri  postigao.
                         samo  nad  pesnicima  i  da  samo  njih  prisiljavamo  da                         —  I  meni  se  čini  —  reče  on  —  da  takvi  ciljevi  čine
                        svoje  tvorevine  usklađuju  s  moralom,  pa  ako  neće  tako                 vaspitanje  u  muzici  opravdanim.
                        da  čine,  da  im  u  našoj  državi  ne  dopustimo  da  pevaju                     —  Tako  je  —  rekoh  ja  —  i  sa  učenjem  čitanja  i  pi­
                         kako  im  je  volja.  Potrebno  je  vršiti  nadzor  i  nad  dru­             sanja:  tek  onda  smo  potpuno  obučeni  kad  mali  broj  slov­
                         gima  koji  nešto  stvaraju  da  bismo  i  njih  sprečili  u  zlo­           nih  znakova  umemo   da  prepoznamo   u  svim  njihovim
                        ćudnom,   raskalašnom,  prostačkom   i  nepristojnom  de-               b     kombinacijama,   u  svim  malim  i  velikim  rečenicama  i
                         lanju  koje  bi  mogli  ispoljiti  u  oblikovanju  živih  bića,              kad  ne  dopuštamo  da  nam  ijedan  promakne,  ma  bio  ve­
                         građevina,  ili  kakvih  drugih  tvorevina.  A  onom  ko  na                 liki  ili  mali,  sa  predubeđenjem  da  na  sve  to  ne  moramo
                         takvu  kontrolu  ne  pristaje,  nećemo  dozvoliti  da  se  u                 obraćati  pažnju.  Bez  svega  toga  ne  bismo  mogli  znati  ni
                         našoj  državi  bavi  svojim  poslom.  Jer,  ne  smemo  dopu-                 da čitamo ni da pišemo.
                   c     štiti  da  se  naši  čuvari  nadahnjuju  rđavim  likovima  uzi­                   —  Tako  je.
                         majući  svakodnevno  i  neopaženo  od  svuda  pomalo,  kao                        —  Ni  slike  slova  koje  vidimo  u  vodi  ili  ogledalima
                         stoka  na  lošem  pašnjaku,  taložeći  tako  u  svojoj  duši  ve­            ne  bismo  mogli  razlikovati  pre  nego  što  poznajemo  sama
                         liko  zlo.  Moramo  tražiti  takve  stvaraoce  koji  će  u  svojim           slova,  nego  se  oboje  vežba  i  uči  oboje.
                         srećnim  sklonostima  biti  sposobni  da  izraze  lepotu  i  pri­                 —  Razume   se.
                         rodu  onog  što  ujedno  ima  i  lep  oblik  i  moralnu  vrednost.                —  Pa  onda,  tako  mi  bogova,  zar  ne  bih  mogao  reći
                         Na  taj  način  će  naši  čuvari,  kao  da  borave  u  zdravoj          c    da  ni  mi  sami  nikada  nećemo  biti  muzikalni,  kao  ni  naši
                         sredini,  moći  da  se  nadahnjuju  svim  onim  što  od  lepih               čuvari  koje  treba  da  vaspitamo,  ako  ne  umemo  da  pre­
                         dela  dopire  do  njihovih  očiju  ili  ušiju,  kao  vazduhom                poznamo  razboritost, hrabrost,  plemenitost,  veličinu duše
                    d    koji  iz  pogodnog  boravišta  donosi  dobro  zdravlje.  Tako                i  sve  što  je  ovima  srodno,  i  ako  isto  tako  ne  umemo  da
                         će  oni  već  od  najranijeg  detinjstva  biti  neprimetno  usme-            otkrijemo  ono  što  je  tome  suprotno  i  što  je  posvuda  ra­
                         ravani  ka  sličnosti,  prijateljstvu  i  skladu  sa  onom  rečju            šireno,  i  ako  ne  umemo  da  vidimo  gde  takve  stvari  bo­
                                                                                                            da
                                                                                                                               razlikujemo,
                                                                                                                   međusobno
                         koja  se  zalaže  za  lepo.                                                  rave  i  njih ih same  od  njihovih  slika,  ne  razlikujući  istovre­
                                                                                                                                                       iz
                                                                                                      meno
                                                                                                                                                          vida
                                                                                                                                            ispuštajući
                              —   Da,  to bi bio nenadmašno  najlepši  put za njihovo                 nijednu,  ni  veliku  ni  malu,  u  ubeđenju  da  su  sve  one
                         vaspitanje.                                                                  predmet  istog  umenja  i  brige?
                              —   Nije  li  muzika,  Glaukone,  osnova vaspitanja  zato                    —  To  je  nužna  posledica  — reče  on.
                         što  ritam  i  harmonija  najdublje  prodiru  u  unutrašnjost
                         duše  i  najviše  je  obuzimaju,  unoseći  u  nju  plemenitost          d         —  Kad  bi  se,  onda,  desilo  da  se  u  jednom  čoveku
                         i  otmenost,  ali  samo  kada  je  muzičko  obrazovanje  dobro               spoje  karakter  i  odgovarajuća  lepota  njegove  spoljašnjosti
                         vođeno,  jer  u  protivnom  neće  imati  takve  efekte?  A  ovo              koja  odgovara  karakteru,  onda  bi  za  čoveka,  koji  bi  imao
                         opet  zbog  toga  što  će mladi  čovek,  koji  je  u muzici  valjano         sreću  da  to  posmatra,  bila  to  najlepša  slika?
                    e     obrazovan,  moći  najlakše  da  zapazi  sve  ono  što  je  nepot­                —  To  bi  zaista  bilo  najlepše.
                         puno  i  nesavršeno  u  delima  prirode  i  radinosti.  Takav  će                 —  Ono   što  je  najlepše,  to  je  najdostojnije  ljubavi?
                         čovek  imati  najživlji  osećaj  nepotpunosti  tih  dela  i  oprav­               —  Razume   se.
                         dano  će  biti  njima  nezadovoljan,  dok  će  se,  naprotiv,                     —  Znači  da  bi  onaj  ko  je  stekao  pravo  vaspitanje
                         pohvalno   postavljati  prema  lepim  delima,  nalaziće  u                   voleo  ovakve  ljude,  a  ne  bi  voleo  čoveka  neskladna?
                         njima  zadovoljstvo,  ugrađivaće  ih  u  svoju  dušu  kao  njenu                  —  Ne,  naročito  kada  bi  ovome  nedostajao  duševni
                                                                                                           46
                    402   najbolju  hranu,  pa  će  tako  postati  ujedno  lep  i  dobar.             sklad.  A kad bi imao samo  telesne nedostatke, prelazio bi
                         S  druge  strane,  on  će  opravdano  prezirati  stvari  koje  su       e    preko  toga  i  još  bi  pokušavao  da  ga  voli.
                          ružne,  mrzeće  ih  još  kao  dete  i  pre  no  što  bude  sposo­                —  Vidim  —   rekoh  —  da  ti  ili  imaš,  ili  si  imao
                         ban  da  to  samom  sebi  razjasni,  a  kad  i  to  postigne,  ra-           takve  dečake  i  odobravam  to.
                                                                                                                                                            85
                    84
   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63