Page 39 - Platon - Država
P. 39
i ako ih predstaviš kao da su lažne, reći ćemo ti da ne vičnosti, jer mi se čini da to nisam u stanju. To se vidi po
hvališ pravičnost kao takvu, nego zato što ona tako iz tome što sam pokušavao da, nasuprot Trasimahu, doka-
gleda, i da ne kudiš samu nepravičnost nego što se ta- žem kako je pravičnost bolja od nepravičnosti, a vi taj
c kvom prikazuje, i oiniće ti se da preporučuješ čoveku da dokaz niste primili. A, s druge strane, opet, ne preostaje mi
potajno bude nepravičan i slažeš se sa Trasimahom u ništa drugo nego da potpomognem pravičnost: bojim se
tome da pravičnost koristi drugome, da je od koristi ja da bi sve dok dišem i dok mogu govoriti bilo bezbožno osta-
čemu, a da nepravičnost samo sebi koristi i pomaže, dok c viti je i ne pomoći joj kad se preda mnom grdi. Najbolje
slabijem donosi nesreću. A pošto si se ti već saglasio je da se borim za nju koliko mogu.
s tim da je pravičnost jedno od onih najviših dobara Glaukon i ostali molili su me da pomognem koliko
koja zaslužuju da budu istražena, ne samo zbog koristi mogu i da ne prekidam raspravu, nego da pronađem šta
koju od njih imamo nego još više zbog svojstava koja je pravičnost a šta nepravičnost, i da ο koristi koju one
d ona imaju po sebi, kao vid, sluh, pamet i zdravlje, pa i donose kažem istinu. Rekao sam ono što sam smatrao
sva druga dobra koja su to sama po sebi a ne po izgledu, za istinu:
hvali onda pravičnost upravo po tome što je ona sama — Rasprava koju počinjemo traži, čini mi se, oštar
po sebi korisna za onoga koji je ima, a kudi nepravič d a ne slab vid. Meni izgleda da mi nismo sposobni da izvr
nost na isti način, po tome što je ona sama po sebi štetna. šimo ovo ispitivanje — rekoh — pa radimo kao kratko-
Drugima ostavi pohvale koje se zasnivaju na nagradama vidi ljudi, kojima izdaleka pružiš mala slova da ih čitaju;
i mnenjima. Jer, ja bih možda mogao podneti da neko ponekome padne na pamet da su ista slova na nekom
drugi hvali pravičnost i kudi nepravičnost po njihovim drugom mestu veća i da su napisana na većoj tabli, pa je
spoljašnjim efektima, ali tebi to ne bih oprostio, osim dovoljno pametan, mislim, da najpre raspoznaje ta slova,
ukoliko bi ti sam hteo tako nešto. Jer, ti se celog svog pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista.
e veka nisi bavio ničim drugim nego upravo tim. Ne ogra — Sasvim je tako — odgovori Adeimant. — Ali
ničavaj se, dakle, na to da nam pokažeš da je pravičnost e kakve veze ima to sa našim ispitivanjem ο pravičnosti?
bolja od nepravičnosti; omogući nam da uvidimo posle- — Kazaću ti — odgovorih. — Pravičnost je osobina
dice i jedne i druge, bez obzira da li su one bogovima ili pojedinaca, a postoji li ona i u celoj državi?
ljudima poznate ili nepoznate, kao i to šta one proizvode — Postoji — odgovori mi on.
same po sebi u dušama onih u kojima borave, razjasni — A da li je država nešto više nego čovek?
nam zbog čega je jedna dobro a druga zlo. — Jeste.
X. — Ja sam se uvek divio Glaukonovoj i Adeiman- — Možda će onda i pravičnost kod većeg biti veća
tovoj obdarenosti, a sada, kada sam to čuo, vrlo se obra- i lakše će se ispitati. Ako dakle želite, ispitajmo prvo šta
368 dovah i rekoh: Nije loše ο vama, deco slavnoga muža, 369 je ona u državama; zatim ćemo videti i kod pojedinaca,
obožavalać 20 Glaukonov spevao početak elegije, pevajući i potražićemo sličnost između veće i manje pravičnosti.
ο vašoj slavi u bici kod Megare: — Mislim da dobro govoriš — odgovori on.
— Da li bismo mogli videti kako postaju pravičnost
deco Aristonova, slavnoga muža bolansko koleno i nepravičnost kad bismo u mislima pratili postanak
To je, mislim — prijatelji moji — vrlo dobro rečeno. Jer države? Dabogme da bismo mogli.
—
u vašoj obdarenosti doista mora biti nečeg božanskog, — Možemo li se nadati da ćemo lakše naći ono
ako niste uvereni da je nepravičnost bolja od pravičnosti, što tražimo kad budemo videli kako je postala država?
a ipak ο njoj možete tako govoriti. Vi zaista nemate toga b — Mnogo lakše.
b ubeđenja. Ja to zaključujem po vašem karakteru, jer bih — Treba li pokušati da taj zadatak izvršimo? Mi
2
po vašim govorima mogao sumnjati u to. ' Ali ukoliko slim da to nije mali posao. Razmislite dobro!
to više verujem, utoliko sam više u neprilici šta da ra — Razmislili smo — reče Adeimant. — Počni,
dim. Ne vidim da bih nekako mogao priteći u pomoć pra- dakle!
46 47
