Page 35 - Platon - Država
P. 35
359 od sebe odbiti niti je drugome nanositi, shvate da će za je izvršio taj opit, pokušavao je da vidi ima li prsten za
sve biti ponajbolje ako se dogovore da ubuduće nepravdu ista i uvek takvu moć; kad god bi kamen okrenuo iznutra,
ne čine i ne trpe. Iz toga su onda proizišli zakoni i ugo prema dlanu, postajao bi nevidljiv, a kad bi ga okrenuo
vori, pa je ono što su ti zakoni i ugovori propisivali na spolja bio bi vidljiv. Kad je to video, uspe brzo da po
zvano pravičnim. Ovo je, dakle, poreklo i suštastvo pra stane poslanik kod kralja. Približi se kraljici kao ljubav-
vičnosti: ona drži sredinu između najvećeg dobra, koje se b nik, sklopi sa njom zaveru protiv kralja, ubi ga i preuze
sastoji u tome da se nepravda nekažnjeno čini, i najvećeg kraljevsku vlast. — Kad bi, sad, postojala dva ovakva
zla da se na nepravdu ne može odgovoriti osvetom. Bu prstena, pa jedan od njih imao pravičan čovek, a drugi
dući u tom srednjem položaju, ljudi se priklanjaju prav nepravičan, mislim da ne bi bilo tako čvrstog i preka
di onda kada nepravdu ne mogu ni činiti niti je podnositi, ljenog čoveka koji bi ostao pravičan i hteo da ostavi tuđe
b a ne zato što bi ona bila neko dobro po sebi. Jer onaj ko na miru da ga ne dira: ta njemu bi bilo moguće da bez
nepravdu može činiti i ko je oličenje muškosti, nikada bojazni uzima na trgu što god hoće, da ide po kućama i
ne bi primao na sebe ugovornu obavezu da nepravdu c da zavodi svaku ženu koja mu se svidi, da ubije i da oslo
neće ni činiti ni trpeti je; primanje takve obaveze bilo bi bodi iz okova koga god hoće, ukratko, da radi među lju
za njega ludost. Eto, Sokrate, šta je pravda i kakvo je dima što god hoće kao neko božanstvo. A kad bi ovako
njeno poreklo, prema onome što se govori. radio, zaista ne bi radio ništa drukčije nego što radi onaj
III. Da su pravični ljudi pravični samo zato što ne nepravični: put i jednog i drugog bio bi isti. Ovo bismo
mogu činiti nepravdu, dakle protiv svoje volje, videćemo zaista mogli uzeti kao jak dokaz da niko nije pravičan po
najbolje iz sledećeg izlaganja: i jednom i drugom, i pra- svojoj volji, nego zato što je na to prinuđen, jer pošten
c vičnom i nepravičnom, daćemo mogućnost da čine što čovek kao takav i ne postoji. Kad god se neko oseti do
hoće i pratićemo kuda će ih odvesti strast. Uhvatićemo voljno jakim da čini nepravdu, činiće je. Svaki čovek
i jednog i drugog na istom putu težnje za vlašću; svako d misli da je nepravičnost sama po sebi mnogo korisnija
hice po prirodi teži za vlašću, samo ga zakoni sprečavaju od pravičnosti, i to pravilno misli, kako bi rekao onaj
i silom primoravaju da zastane kod ravnopravnosti. Ovoj ko ο tim stvarima raspravlja. Kad bi se nekome pružila
slobodi i mogućnosti ο kojoj govorim najbolje bi bilo kad mogućnost da čini nepravdu, a on to ipak ne bi hteo da
d bismo imali onu moć koju je imao stari Liđanin Gig. Taj radi, niti bi prisvojio sebi tuđu svojinu, on bi za sve koji
Gig je bio pastir u službi tadašnjeg lidijskog kralja. Jed nešto razumeju bio najveći bednik i pravi glupak. Pred
nom je padala jaka kiša i bio je zemljotres. Tada je pukao svetom bi ga, razume se, hvalili, lažući se međusobno i to
jedan deo zemlje i otvorila se pećina baš na onom mestu zato što bi se i sami bojali da ne pretrpe nepravdu. Toliko
gde je on napasao stoku. On to primeti, zadivi se i siđe što se toga tiče.
u pukotinu. Tamo je, kaže priča, video čudnovate stvari e IV. Sam sud ο tim dvema vrstama života koje ρο-
i jednog šupljeg bronzanog konja. Na tom konju bili su menusmo moći ćemo doneti tek onda kad uporedimo obe
otvori i kad se pastir sagnuo, video je unutra mrtvaca ove vrste ljudi među sobom, najpravičnijeg i najnepravič-
većeg nego što su obični ljudi — tako mu se bar činilo. nijeg, inače nikako. Kako ćemo, onda, to porediti? Ovako:
Leš nije imao na sebi ništa drugo sem zlatnog prstena na niti ćemo nešto oduzeti nepravičnome od nepravičnosti,
e ruci. On ga uze i iziđe. Tada su se pastiri po običaju skup niti pravičnome od pravičnosti, nego ćemo zamisliti da
ljali kako bi kralju javili šta se preko meseca desilo kod je svaki od njih savršen u svojim težnjama. Neka najpre
stada, pa je došao i on i poneo prsten sobom. Dok je se- nepravičan čovek radi onako kao što rade veoma sposobni
deo u društvu sa drugima, slučajno okrenu kamen prste 361 stručnjaci: kao što pravi krmanoš ili lekar odmah oseti
na prema sebi i prema unutrašnjoj strani ruke, i smesta šta je u njegovoj veštini nemoguće a šta moguće, pa, pre
postade nevidljiv za one koji su oko njega sedeli, tako da ma tome, drugo preduzima a prvo propušta, i kao što je
360 su oni ο njemu razgovarali kao da je otišao. I sam Gig se on sposoban da ispravi ako je nešto pogrešio — tako i
zadivi, uze prsten i ponovo ga okrenu tako da kamen nepravičan čovek mora da ostane prikriven sa svojim ne
bude spolja: čim ga je okrenuo, postao je vidljiv. Pošto pravdama, i da svako delo preduzima mudro, ako želi da
38 39
